#2 Samo tvoj 🔚

Osmo poglavlje

-Kosta-

Svaka krivina njenog tela me izluđuje. Njeno telo me pali kao nijedno do sada, a isto tako me pali da ja nju izluđujem. Sviđa mi se onaj plamen u njenim očima kad joj kažem nešto što joj ne odgovara, a ne odgovara joj kada je zovem Aleksandra. Ne znam zašto ali čim njeno ime pređe preko mojih usana ona totalno odlepi, što mi odgovara. Vatrena, zajebana i tako mi odgovara u seksu.
Baš zbog mog dugog jezika sam dobio udarac u glavu kom se nisam nadao i još me je gurnula sa kreveta. Nisam mogao da se oduprem pa sam se pravio da mi nije dobro, ali me je opet preveslala i dobio sam šampon umesto vode.
Čak i tad sam je želeo. Vuklo me je nešto ka njoj kao da sam proklet, ali me je isterala iz stana na prvi znak nežnosti.
Jedan poljubac u ruku je bio dovoljan da se u njoj nešto promeni. Jedna sitna nežnost je probudila u meni milion nekih čudnih osećaja prema njoj koje nikada nisam osetio. Nije to ljubav znam to. Samo je želim više nego druge. Kada se zasitim njenog tela sve to će me proći. Mora. Drugačije ne umem.

Otišao sam iz njenog stana rasejan. Da li je moguće da osoba koju znam jedan dan utiče na mene ovako? Neka sila me vuče nazad ka njenom stanu, nazad ka njoj. Nikada nisam trčao za ženskom suknjom, pa šta je onda kod nje drugačije da želim još nje. Možda je u pitanju to što se svaka od žena uvijala oko mene za trenutak moje pažnje, dok nju, ne zanima. Ona se ne uvija, ne mazi se, ne glumi ludilo već uzima ono što hoće i kad hoće. Ona je ženski ja!

Defnitivno! Ako smo isti onda možemo da funkcionišemo u krevetu više od jednog puta. Sada više od dva puta.

Vratim se u svoj stan i zvoni mi telefon čim prekoračim prag.
"Reci Stiv."
"Drug, ako bi mogao da budeš u klubu sutra."
"Stivene vidiš li ti koliko je sati ?Imaš sreće što sam uopšte budan."
"Izvini čoveče, ali moram sve da sredim. Imam sastanak sa Eli sutra .To jest', danas."
"I dalje zavlačiš onu malu? Ili ona zavlači tebe?"
"Vidi to što si ti oštećen i nećeš veze ne znači da neću i ja."
"Nisam znao da hoćeš da budeš veran samo jednoj ženi."
"Dok nisam nju video nisam ni sam znao. Ljubav na prvi pogled."

"Ajde ne proseravaj se više. Odmeniću te sutra."

Ne dozvolim mu da nastavi da prosipa svoja ljubavna sranja već  prekinem vezu .

Ovaj svet je otišao dođavola, a opet ako se on smiri sa njom to znači da neću morati pijanog da ga nosim vikendima. Da, to mi odgovara.

Istuširam se i sperem krvavu glavu. Sreća pa je samo mala posekotina iako po krvi koja je potekla nikad ne bi rekao da je mala rana. Legnem u krevet i pokušavam da se otrgnem mislima o njoj koje mi dolaze. Ruska veštica!

Devojčica plave kose i plavih očiju trči kroz park dok je ja jurim. Tijanina i Dejmonova ćerka.
Trčim za njom dok ona veselo poskakuje i sakriva se iza drveća okolo. Toliko lepote u tom prizoru, u tom osmehu malene curice. Čujem da me doziva kao kroz maglu..
"Tata.."

Budim se sav mokar i mlatim glavom levo desno da isteram glupavi san iz glave. Nisam ja ničiji tata! Niti ću ikada biti. Ja i moji glupavi snovi.

Nedelja jutro, a ja sam budan u sedam ujutru. Ne znam samo šta mi se dešava. Oduvek je nedelja bio moj dan za spavanje, a sad sam budan kao kokoška ovako rano. Izvučem se iz kreveta, obučem trenerku i izađem iz stana da trčanjem lečim misli. Bilo kakva fizička aktivnost je dobrodošla za moje telo i duh. Opustim se i ne razmišljam ni o čemu sem o ujednačenom disanju.

Decembar je u Čikagu i oseća se  u vazduhu sneg koji će još malo zabeleti ovaj užurbani grad. Kad sam bio pred istrčavanjem četvrtog kilometra za oko mi je zapala odlično obikovana guza ispred mene,utegnuta u crnu trenerku. Plavi visoki rep se klatio u skladu s njenim pokretima tela  Zatekao sam sebe kako trčim i mrdam glavom dok ova zgodnica mrda guzom. Gledam u njeno dupe i ne vidim kad se sagnula dole pa se zakucam u nju.