#2 Samo tvoj 🔚

Devetnaesto poglavlje

Pa, Koletovo poglavlje je dosta kraće od ovog jer kad sam pisala njegov deo, bilo je : "Ivana, daj mi ovo. Ivana pomozi mi ovo." ili "Mamaaa, hoću nešto slatko. "(sin) ili "Amamama, meee"(moja desetomesečna ćerka koja mi se kači na nogu dok pokušavam da pišem). E  pa večeras sam ih sve u kompletu na vreme spakovala u krevet i napisala poglavlje na miru. HVALA BOGU. Uživajte 😘

-Aleksandra-

Ako je ovo san, ne želim nikada da se probudim. Osećam se kao da lebdim iznad zemlje, treperim cela od njegovih reči i dodira. Voli me.
On mene voli.

Ne znam da li je svestan koliko je to mojoj povređenoj duši bilo potrebno da čuje, koliko me njegova ljubav greje i čini da se osećam kao da samo mi postojimo na ovom svetu.
Samo on i ja.
Da li on oseća koliko svaki deo moga bića pripada samo njemu?
Vratio je onu staru mene, onu koja se smeje zbog sitnica, onu koja plače kad je nešto povredi, onu koja voli.
Bila sam prazna iznutra i umorna. Kako sam samo bila umorna od silnih maski koje sam nosila.
Maske koje su mi bile potrebne da ne bih potonula na dno, da ne bih bila opet povređena.

Kada ti majka umire na rukama jer ju je otac varao i lagao, onaj isti otac koji ti je bajke pričao, ne možeš da ostaneš neoštećen.
Godinama živiš ubeđen u sreću i prave porodične vrednosti, pravu ljubav i onda ti jedna kratka oluja odnese sve pred tobom.
Sruši sve što je tim godinama izgrađeno, sve u šta si verovao ispostavi se da je bila laž.
Svaki zagrljaj, svaki poljubac, svaki osmeh.
Sve je bila dobro servirana laž za nas nevine i neiskusne.
Ta ista laž me je protresla do temelja i okrenula svet kakav sam znala do tad naopačke.

Nakon toga, godine bola, tuge, ravnodušnosti i nepoverenja u muški rod su me pekle i izjedale iznutra. Bolelo me je u grudima kad god vidim zaljubljeni par.
Bolelo me je u grudima kad god vidim roditelje sa decom.
Svaki put sam se zapitala, ko od njih laže, ko se od njih pretvara, ko će prvi pokleknuti pred izazovima života i ostaviti onu drugu stranu ucveljenu i skoro beživotnu.

Nisam mogla, nisam želela da prolazim ponovo kroz sve to, a onda je došao on.
Sve u šta sam sebe ubedila, on je srušio.
Trudeći se da pobegnem od njega, njemu sam se opet vraćala. Svaki put kojim sam krenula, vodio je pravo u njegove ruke.

Odustala sam od konstantnog bežanja, dosta mi je borbe, dosta mi je straha. Predajem mu se, pa kako mi bude.

Čim sam napustila Kostinu firmu, uputila sam se kod Eli.
Želela sam da sa njom podelim svoju sreću, kao što sam do sad delila sve sa njom.
Naravno, sa njom je opet bio Stiven, doduše kako mi je smetao pre, sada mi je čak i drag.

Vidi se iz aviona koliko je zaljubljen u Eli, a on njoj tek da ne pričam. Stiven je primetio da sam se unervozila zbog njegovog prisustva pa je uz izgovor da ima nekih obaveza, ostavio Eli i mene same.
On je njegov prijatelj i jednostavno ne mogu pred njom da pričam sve što me muči. Kada je Stiven konačno otišao, Eli je sela pored mene, uhvatila me za ruku i rekla : "Pričaj."
"Zaljubljena sam u Kostu. Ne znam kako i zašto mi se to dogodilo, ali jeste."

Eli me gleda i kao da procenjuje svaku moj reč.
"To je dobra stvar. Zar ne?"
"Ne znam. Jeste. Nije. Više ni sama ne znam. Nisam zaljubljena, ja njega volim. Nenormalno, toliko da hoću da odlepim od ovoga što osećam. Više ne znam ni kako da se ponašam, ni šta da radim."
"Drugarice, to što si ga zavolela je nešto najlepše što je moglo da ti se dogodi. Zaslužuješ ljubav. Neću da te pitam otkud vas dvoje zajedno, ionako je bilo jasno da se privlačite kao magneti. Frcale su iskre kad ste u istoj prostoriji. Jesi li razgovarala sa njim o ovome? Na čemu ste trenutno?"
"Nisam mu rekla da ga volim, ali on meni jeste. To je bilo nešto najlepše što sam mogla da čujem od njega. Nisam tražila da me voli, tražila sam mu da me pusti. Da završimo sa svim među nama, ali on mi ne dozvoljava da odem jer me voli. I ja volim njega i prepuštam se svemu što ide uz njega iako samo što se ne userem od straha. "
" Nisi jedina. Sve što je novo u životu nosi neku dozu straha i neizvesnosti sa sobom, ali ako ne pokušaš, čitav život ćeš se pitati šta bi bilo, kad bi bilo. Zato, glavu gore i uživaj uz svog momka, ljubavnika, šta god da ste ."
" Rekli smo da idemo korak po korak. Pre svega, ja treba da rešim pitanje Skota. Dok Kosta nije bio tu, ja sam pristala da glumim njegovu verenicu, a sada sve se menja. Kosta je tip muškarca koji ne deli ni sa kim, pa makar to bio i moj lažni verenik-peder. Nisam mu dužna ništa, on će morati da nađe način da saopšti svojoj majci da se neće oženiti. "
"O hvala Bogu da si se konačno opametila. Neka se snalazi sam, sam je i sve zakuvao."