#2 Samo tvoj 🔚

Deseto poglavlje

-Kosta-

Sedam dana bez prestanka ona me zove. Ne šalje poruke, samo me poziva. 
Sedam dana odbijam njene pozive ili jednostavno ugasim ton da ne čujem zvono.
Sedam dana ludim zbog nje, zbog tih poziva, zbog činjenice da ne odustaje. Besramna je, drska, bezobrazna.
Razmišljam se da saopštim njenom vereniku šta sve "gospođica" radi njemu iza ledja.
Ako je bila sa mnom, znači da je još njih prošlo kroz njen krevet, kroz nju.

Iz besa jer me je lagala, jer na samu pomisao nje i drugih muškaraca hoću da odlepim ja sam već sedam dana prisutan svuda samo telom. Fizički sam tu, ali psihički sam u mislima sa prokletnicom. Razmišljam o njenim usnama, grudima, kosi. Razmišljam o njenim prkosnim odgovorima, o tome koliko me privlači poput magneta. Divljam sam u sebi jer treba da mi je odbojna i da je zamrzim ali ne mogu. Ne vredi.

Teško se koncentrišem na posao, još teže spavam zbog nje. Mislio sam da nađem bilo koju i da se ispraznim, ali nema svrhe dokle god mi ona titra pred očima. Zapošljavam se  i više nego što treba, radim i kad svi odu kući . Stiven mi je proveravao dva puta da li slučajno nema neki meč da izbacim makar ovaj bes iz organizma, ali ništa.

Danas završavam ranije sa svim obavezama jer mi glava puca i samo želim da se bacim u krevet, ali kod svojih kola primetim onog fotografa kako se vrzma okolo.
Priđem mu neprimetno pa ga uhvatim za kragnu i odignem od zemlje. Lagan kao perce, a koprca mi se u rukama kao riba na suvom.
"Vidi, vidi. Ti ili si glup ili lud?"
"Poomaaloo od oba."
"Pa, džabe ti je. Malo ćeš po nosu sad dobiti."
"Neee, nemoooj. Nemooj."
Unosim mu se u facu i vidim da se već od mog pogleda usrao u gaće.
"Moj šef me je poslao, nemooj."

Pustim mu naglo kragnu, a on se jedva nekako zadrži na nogama.
"Sad ćemo da raščistimo i sa tvojim šefom."

Zaobilazim dečka koji izgleda drhti kao prut, sedam u kola i upućujem se ka sedištu "Čikago tajmsa". Vreme je za razgovor sa njegovim dosadnim šefom, mora da zna da sa mnom bolje da se ne kači.

Na recepciji firme sedi devojka koja počinje da balavi čim me vidi pa rešim da iskoristim to njeno balavljenje po meni i dodjem što pre do vlasnika ovih novina.
Par komplimenata i cura se već topi pa me uputi ka direktorskoj kancelariji uz čežnjive uzdahe.
Tako delujem na žensku populaciju, šta da se radi.

Dolazim do prostranog hodnika gde vidim par kancelarija i onda mi zazvoni telefon. Opet Aleksandra.
Posle sedam dana joj se konačno javim sa željom da je otkačim i dok čekam da mi kaže šta više hoće od mene gledam gde je ta jebena kancelarija direktora?! Prva vrata desno?
Nigde nikog nema. Kako pogledam desno tako vidim plavu glavu kako proviruje iza tih prvih vrata i shvatam da gledam u Aleksandru.
Ona je direktorka novina?

Pa naravno! Manipulatorka je rešila da se spetlja sa mnom i napravi strašnu priču. Bes kulja iz mene i brzim koracima se upućujem ka njenoj kancelariji da joj pokažem šta znači kad se neko zajebava sa mnom. Uništiću je!
Ona zalupi vrata meni pred nosom, a ja ih gurnem malo jače i uđem unutra.

Stoji naslonjena na sto u teget haljini do kolena koja joj miluje svaku oblinu. Uhvatim sebe kako je odmeravam i smišljam na koji način je uzimam. Ne!  Namestila mi je igranku i moram da raščistim sa njom sve!

"Znači još jednom sam ispao budala što se tiče tebe. Prvo imaš dečka, sad verenika još si i direktorka ovih novina, što znači da je onaj maloumni fotograf poslat po tvom nalogu."

"Nisam direktorka. Vlasnica sam."

Stežem šake jer mi se sve čini da ću je zadaviti, a da neću ni trpenuti. Suviše sam dopustio da me izigra kao da sam malo dete.

"Većinska vlasnica doduše. Ostalih trideset procenata pripada.."

"Ne zanima me kome pripada!Činjenica je da praviš od mene majmuna od onog dana u svlačionici! Sve je ono bio tvoj plan, zar ne? Da budem glavna tema grada zbog onih borbi, a ti da nabiješ sebi čitalačku publiku!"