Kapljice mora

1

- Hej, hej! Nakon ne tako mnogo vremena evo mene ponovo sa novom pričom, ovoga puta biće to jedna letnja ljubavna pričica :) Nastavci će izlaziti svaki treći-četvrti dan i iskreno se nadam da će vam se svideti jer se meni jako sviđa :') Ostavite svoje prve utiske u komentarima, a mi se ponovo čitamo uskoro :* -

Najlepša stvar koju možete doživeti u toku dana jeste rađanje sunca. Upravo onaj trenutak kada se čisto i nevino poput deteta osmehne Zemlji i pred vas prospe svoje nežne zrake te vas okupa blagim osećajem spokoja. Trenutak kada obasja još uvek gotovo prazne ulice i nežno pomiluje po licu one retke na koje naiđe.

Sedela sam na kamenom zidiću ispred jednog od nekolicine kafića u ovom mestu i promatrala kako sunce šara površinu beskrajnog bistrog prostranstva koje se pružalo ispred mene. Pogledala sam list hartije koji sam držala u krilu. Bio je prošaran različitim nijansama toplih boja koje su na njemu tvorile sliku naizgled sličnu onoj preda mnom, no ni upola posebnu ona.

Pomalo nezadovoljno vratila sam list u blok te i njega odložila u svoju torbu. Uzela sam plastičnu čašu sa belim poklopcem i otpila gutljaj još uvek tople bele kafe. Slatki napitak prostrujio je mojim telom te sam se zadovoljno osmehnula.

Iako je još uvek bilo suviše rano, svakim je trenom sve više ljudi izlazilo na ulice. Ponovo sam otpila gutljaj kafe, a potom i iz torbe izvadila jedan čokoladni keks. Više od svega volela sam samo sedeti i slušati mir i tišinu koje sa sobom donose rani jutarnji sati.

Oslonila sam se na ruke i zabacila glavu kada je lagano počeo duvati svež letnji vetar. U tom trenutku na kamenu stazu pored mene pala je plastična čaša identična onoj iz koje sam ja pila svoju belu kafu te se rastvorila. Prilikom udarca o tlo nekoliko je crnih kapljica poskočilo, a potom i palo na moj beli šorc šarajući ga po svojoj volji. Osvrnula sam se iza sebe i pogledala ka gore. Na prozoru iznad kafića, zapetljan u bele lagane zastore koji su se vijorili svuda oko njega stajao je meni nepoznat dečko.

"Izvini", doviknuo mi je na čistom engleskom jeziku sa jednim dugim i pomalo grubim r.

Klimnula sam glavom i na kratko ponovo pogledala u nekoliko kapljica na mom šorcu, a potom se još jednom osvrnula kako bih ga bolje osmotrila. No, nije ga bilo. Prozor je bio prazan, a zavese su i dalje lepršale.

Pokupila sam čašu koja je pala gotovo sa neba te i svoju koja je već neko vreme bila prazna, a potom ih i ubacila u prvu kantu. Izula sam svoje patike i prišla obali.

Blagi su se talasi sudarali sa mojim nogama dok sam koračala plažom promatrajući kako se tek izašlo sunce već visoko uzdiglo na nebeskom svodu. Duboko sam udahnula želeći osetiti svež slani vazduh u svim delovima moga tela.

Približivši se omanjoj crkvi na uglu, sela sam na najbližu klupu i blago odmaknula noge od zemlje kako bi se prosušile. Noktom sam žuljala fleke koje su kapljice kafe ostavile na mom šorcu kada se oglasilo crkveno zvono, sedam puta uzastopno.

Obula sam nazad patike te krenula ka kući. Uskom sam se ulicom penjala uzbrdo pokušavajući se ne zadihati previše. Duboko sam udahnula kada sam stigla do vrha te nastavila dalje. Na samo nekoliko koraka od kapije kroz koju sam trebala proći pored mene je projurio dečko na biciklu.

"Dobro jutro, gospođo Marta!" U brzini kojom je prošao pored mene nisam bila uspela videti poznajem li ga, no pogledavši u pravcu kojim je otišao ugledala sam ženu srednjih godina kako maše za njim, a potom i nezadovoljno odmahuje glavom. Osmehnula sam se te ušla u dvorište kuće.

Moji su roditelji u ovo vreme znali još uvek spavati te sam se iznenadila kada sam ugledala mamu kako sedi za kuhinjskim stolom kada sam ušla u kuću. "Bila si negde, Lorena?" Pogledala me je ispod oka držeći čašu vode u ruci.

"Probudila sam se nešto ranije i nisam mogla spavati pa sam malo prošetala", rekla sam odlažući svoju torbu iza zida kako je ne bi videla.

Moji roditelji nisu znali za moja lutanja pre same zore, niti to koliko volim slikati izlaske sunce. Znam da me ne bi podržali u tome. Još kao mala devojčica maštala sam o tome kako ću postati umetnik kada odrastem, a oni su neprestano ubijali moje snove govoreći mi kako nema kruha od slikanja. Svim prijateljima su oduvek govorili kako ću ja biti buduća studentkinja matematike, biologije ili farmacije želeći tako u napred odrediti moju sudbinu.

"Probudiću tvog oca, a potom ćemo doručkovati", zaustila sam kako bih rekla da nisam gladna, no tada sam shvatila da bi mama na kraju ipak istrajala u svome te sam samo klimnula glavom i pokupivši svoju torbu otišla u sobu.

Odložila sam torbu ispod kreveta, a potom i zamenila šorc, ostavljajući beli u ormar. Vratila sam se u kuhinju gde je stol već bio postavljen te ugledala tatu kako sipa kafu u belu šolju.

"Dobro jutro, dušo. Kako si spavala?", otisnuo je poljubac u moje teme te seo na čelo stola.

"Probudila sam se nešto ranije nego inače pa sam malo bila prošetala. Ne mogu opisati koliko prija svež jutarnji vazduh", ponovila sam istu priču koju sam već bila ispričala jednom.

Nekoliko trenutaka kasnije pridružila nam se i mama. Tišina je vladala kuhinjom i čulo se samo tiho škripanje noža o tanjir dok mama nije počela pričati o novom slučaju za koji se mora pobrinuti. Nezainteresovano sam viljuškom prebirala po tanjiru slušajući kako neprestano govori o poslu. Glasno sam izdahnula i u trenutku je tišina ponovo zavladala kuhinjom. I mama i tata su gledali pravo u mene.

"Zar ne možemo bar jednom biti obična porodica i za doručkom razgovarati o temama koje nisu posao? Koja je svrha odmora ukoliko i obaveze donesete sa sobom? Da li ste u ove tri nedelje koliko smo već ovde bar jednom otišli na plažu ili zaplivali u moru?", prebacivala sam pogled sa mame na tatu i obrnuto.

"Lorena, pazi kako razgovaraš sa nama. Da nije tog posla ti ni ne bi bila ovde", nervozno je počela mama, no tata ju je uspeo prekinuti.

"Možda je Lorena i u pravu. Napravimo danas pauzu i otiđimo na plažu. Biće nam lepo", mama je pristala nakon kratkog negodovanja.

Pokupivši sve ono što smo imali ostavljeno za plažu u kući spustili smo se do nama najbliže, a istovremno i jedne od najpoznatijih plaža u mestu. Na plaži je bila velika gužva. Mnoštvo je dece trčalo svuda oko nas, iz bara na plaži se glasno čula muzika i znala sam kako će mama sve to iskoristiti kao valjane razloge da ovo nije bila dobra ideja, no isto tako sam znala da ne mogu protiv njenog karaktera.

"Doneću nam limunade", rekla sam dok je tata nameštao suncobran iznad naših glava kako bi sakrio mamu od sunčevih zraka.

Prošla sam između mnoštva peškira do drvene kućice iz koje se sa razglasa čula trenutno najpoznatija strana muzika te sam naručila tri limunade. Mlad plavokosi dečko se nagnuo preko daske i ponovo me upitao koliko limunada želim. Podigla sam tri prsta pritisnuvši mali prst palcem.

Lupkajući noktima o drvenu dasku osvrnula sam se oko sebe. Sa moje desne strane, na delu gde je kopno presecalo mirno plavetnilo mora između krupnih stena probilo se nekoliko stabala drveća i uspešno izraslo u prave divove. Zamišljala sam kako izgleda izlazak sunca na ovom mestu i želja da to vidim i uživo postajala je sve veća.