Kapljice mora

6

- Hej, hej! Kako ste mi? Žao mi je što nastavak nije izašao juče, no stvarno nisam imala vremena da ga još jednom pregledam, doradim i objavim. Nadam se da se ne ljutite i da će vam se svideti. Ostavite po neki usputni komentar i svoje mišljenje na kraju, a mi se čitamo ponovo uskoro :* -

Tiho kucanje. Okrenula sam se na krevetu još uvek upetljane u tanke niti snova. Tiho kucanje. Ponovo sam se okrenula. Ovoga puta snovi su se raspršili i ležala sam na leđima, svesnija stvarnosti u kojoj se nalazim. Još uvek držeći oči zatvorene čekala sam da se kucanje ponovi i da se uverim da nisam samo sanjala. Tiho kucanje. Polako sam otvorila fioku na noćnom ormariću i izvadila slabu baterijsku lampu te uključivši je uputila svetlost ka zidnom satu. Četiri sata. Tiho kucanje. Uspravila sam se na krevetu i odvukla zavesu uperivši svetlost kroz prozor. Između raširenih prstiju koje su mu skrivale lice od zaslepljujuće svetlosti prepoznala sam Luku.

"Spremi se brzo i izađi. Želim ti nešto pokazati", rekao je kada sam otvorila prozor.

"Četiri je sata, zar to nije moglo pričekati?", protrljala sam oči. "I kako si uopšte ušao u moje dvorište?"

"Upravo onako kako si govorila da izlaziš svako jutro, kroz rupu u živici", osvrnuo se i pogledao u pravcu žive ograde. "Misliš li da bih dolazio ovako rano da može sačekati? Hajde, požuri. I ponesi blok i boje."

Ustala sam sa kreveta i na fotelji pored ormara pronašla belu majicu i svetli šorts. Povezala sam kosu u nizak rep te uzela torbu koja se nalazila ispod kreveta. Popevši se na prozorsku dasku izašla sam kroz njega te ga privukla kako se soba ne bi u potpunosti rashladila. Prošla sam pored Luke te se približila ogradi i provukla se kroz rupu u njoj.

"I gde idemo?" Potpuno usnula ulica osvetljena svetlošću sa uličnih kandelabera pružala se ispred nas. Bila sam dopustila da prođe neko vreme i tako dala priliku Luki da mi sam kaže šta je njegov plan, no budući da on to nije uradio, morala sam pitati.

"Videćeš." Pogledala sam ga ne verujući da me je probudio i izveo na ulicu da bi me držao u neizvesnosti, no on se tada lukavo nasmejao i jednostavno mu nisam mogla više ništa zameriti.

Znala sam put kojim me je vodio već napamet. Svakog drugog jutra išla sam tim istim putem kako bih mu pravila društvo dok u drvenoj kućici na plaži priprema sve za novi radni dan. Isto tako, gotovo svakog popodneva sedela sam na stenama oko bara i pričala sa Lukom o svemu.

"Plaža?", zajedljivo sam upitala kada sam se uverila da su se moje pretpostavke ostvarile. Odmahnuo je glavom i nastavio koračati ispred mene. "Kako nije kada smo na plaži?" Pratila sam ga u stopu.

Približivši se samom moru naglo je skrenuo u desno, suprotno od mesta gde smo uobičajeno sedeli. Prešao je nekoliko krupnih stena, a za njim i ja i našao se licem u lice sa malim motornim čamce povezanim za obalu. Prišao mu je te ušao u njega, a zatim mi i ispružio ruku.

"Hajde, ne boj se", oklevajući sam mu prišla nekoliko koraka. Promatrala sam njegovu ruku koja je bila spremna da me pridrži. Uhvatila sam ga za ruku i osetila kako sigurnost preplavljuje moje telo. Ušavši u čamac na trenutak se sve zaustavilo. Stajali smo u mestu pogleda spuštenih na naše spojene dlanove. Nisam ga želela pustiti. Osećala sam se sigurno, sretno, posle toliko vremena lelujanja kroz kuću između roditelja osećala sam se kao da postojim.

Čamac se zaljuljao i naglo smo se pustili pokušavši ostati u njemu. Sela sam na jednu daščicu, a on je odvezao čamac, pokrenuo motor i isplovio. Nismo se vozili dugo, no bilo je dovoljno da se nađemo na pučini, gotovo bez kopna na vidiku, okruženi beskrajnim morem i suncem koje se naziralo na obzoru.

Sedeći naspram mene, Luka se osvrnuo i dohvatio dve plastične čaše sa poklopcem te papirnu kesu. "Kupio sam nam čokoladne kroasane i kafu. Izvoli, nadam se da sam pogodio kakvu voliš", uzela sam čašu ne skidajući pogled sa njegovom osmeha. Polako sam primakla čašu ustima i otpila gutljaj kada su kapljice gorkog toplog napitka sklizale niz moje grlo. Blago sam se namrštila i tada je shvatio šta je uradio. Izvinivši se, pružio mi je drugu čašu. To je bila kafa kakvu sam pila svakog jutra.

Čudno je bilo to što je vrsta napitka koja je ispunjavala plastične čaše sa poklopcem koje smo imali kraj sebe gotovo svakog jutra ostala jedna od najvećih tajni između nas dvoje. Nikada nismo bili razgovarali o tome i upravo zbog toga sam bila iznenađena činjenicom da je znao kakvu kafu volim kao i onom da za razliku od mene, njemu je omiljena crna.

"Prošlu noć sam dobio ideju da ti pokažem izlazak sunca odavde. Bio sam siguran da će ti se svideti i da ćeš ga poželeti naslikati." Bio je i upravu. Ovako, na otvorenom moru daleko od kopna bila sam bliža suncu. Gotovo da sam ga mogla dotaknuti. Izlazak je dobio mnoštvo novih nijansa boja sa kojima se još uvek nisam susretala, a sve one su se sada, osim samo po nebu, prolivale i po blistavim kapljicama na površini mora.

Izvadila sam iz torbe blok te na drvenu paletu istinula nekoliko različitih boja tempera. Zagrabila sam čašom malo vode te pokvasila četkicu u njoj. Pomešala sam boje na paleti te sam je odložila na dasku iza sebe i počela povlačiti različite linije po papiru.

Luka je samo sedeo i posmatrao me u tišini. Nakon nekog vremena poželeo je izbliza pogledati crtež te mi se približio i oslonio se rukom na dasku iza mene. U trenutku sam povikala da pazi na paletu, no bilo je kasno. Njegov je dlan u potpunosti bio prekriven različitim bojama. Glasno sam se nasmejala, a on je neočekivano svoj dlan prislonio na moju belu majicu i na stomaku mi naslikao njegov sopstveni izlazak sunca.

"Luka! Pa to je majica!" Sada se on smejao.

"Siguran sam da ih imaš još mnogo", nije prestajao sa smehom. Bio je u pravu, imala sam toliko drugih belih majica te sam samo odmahnula glavom i pridružila mu se u smejanju. Nisam se mogla ljutiti na njega, ne nakon što me je doveo na najlepše mesto za posmatranje izlazaka sunca.

Dovršivši crtež poklonila sam mu ga u znak zahvalnosti za sve što je uradio za mene tog jutra. Prvo je bio odbio, no ovoga puta nisam odustajala iako sam već dobro znala koliko može biti tvrdoglav. Vratili smo se do obale i krenuli nazad ka mojoj kući kako bih se vratila pre nego što moji roditelji primete da sam izašla.

Dok smo odlazili sa plaže grupica devojaka koja se pojavila u mestu pre nekoliko dana je prošla pored nas i smešeći se pozdravila Luku. U meni su se ponovo javile iskre ljubomore. Znala sam da ga te devojke nikada neće imati samo za sebe na osamljenoj plaži sa druge strane uvale ili na otvorenom moru u pet sati ujutro, no nisam si mogla pomoći.

Stigavši do kuće ponovo sam se provukla kroz rupu u ogradi i tiho prišla svom prozoru. Odmaknula sam zavesu te ušla kroz prozor u svoju sobu. Bilo je u njoj znatno hladnije nego kada sam izlazila. Gurnula sam torbu ispod kreveta te se ponovo preobukla u pidžamu. Boja na majici bila se već osušila pa sam je samo smotala i stavila u ormar pored iskapanog belog šortsa. Zatvorila sam ormar, a potom ga ponovo otvorila i izvadila šorts. Promatrala sam mrlje od kafe dok sam se prisećala tog jutra.

"Nemoguće", prošaputala sam sa nevericom u glasu te vratila šorts u ormar.