Kapljice mora

10

- Hej, hej! Kako ste mi? Želim vam svima sretan početak nove godine i da ostvarite svoje ciljeve. Što se tiče nastavka, ovo je moj omiljeni i jako sam dugo čekala da ga konalno i vi vidite te se zbog toga iskreno nadam da će se i vama svideti. Ostavite po neki usputni i svoje mišljenje na kraju, a mi se čitamo uskoro... :* -

Tiho kucanje na vratima prekinulo je tišinu u mojoj sobi. Zaklopila sam časopis koji sam kupila prethodnog dana i odložila ga na noćni ormarić pored kreveta kada su se vrata blago odškrinula. Tata je provirio u sobu, a zatim i ušao i zatvorio vrata za sobom.

"Lori, možemo li porazgovarati?" Klimnula sam glavom i tata mi je pružio toplu šolju ispunjenu kafom, a onda i seo na rub kreveta. Prethodnih nekoliko dana nisam progovorila niti reči sa roditeljima. Izlazila bih iz kuće čim bi kroz poluotvoreni prozor začula kako crkva obaveštava da je upravo otkucalo devet sati ili bih samo sedela u sobi pomalo se skrivajući i od samog Luke. Još uvek nisam znala kako da mu kažem da bismo trebali otići za nekoliko dana.

Otpila sam gutljaj kafe i podsmehnula se. "Izgleda da samo mama ne zna kakvu kafu volim", povređivalo me je to.

"Nemoj je osuđivati, Lori. Znaš da je ona prosto takva. Ima previše obaveza na poslu i ne stigne se brinuti o detaljima." Iz nekog, meni nepoznatog razloga tatine poslednje reči su me još više povredile. Kakvu kafu volim piti nije bio detalj, jesam li se tog dana već nasmejala nije bio detalj, kako sam nije bio detalj. Ne samo detalj. Ne za nekoga koga zovem mamom.

"Ali ona nije ni pokušala biti drugačija. Nije se ni potrudila promeniti se makar i na samo ova dva i po meseca koliko smo ovde." Privukla sam kolena grudima i oslonila se na zid pored kreveta. "Zašto uopšte i dolazimo ovde ukoliko sve ostaje kao kod kuće?"

"Posao kojim se tvoja majka bavi zahteva potpunu posvećenost. Novi dokazi mogu se pojaviti u bilo kom trenutku i ona mora biti spremna na to."

"Ne verujem u to. Da stvarno želi mogla bi sebi napraviti raspored u kojem bi imala dovoljno vremena i da ode na plažu i da prošeta uz more i da samo sedne i popriča sa nama, o nečemu šta nije posao." Tata je skinuo naočare te jednom rukom počeo sklapati i rasklapati ručke. "Kada si je poslednji put video da se smeje? Sećaš li se? Ja se ne sećam. Sećam se samo kako svake godine nakon što se vratimo sa mora se žali kako joj koleginice iz kancelarije ni ne veruju da je bila na moru jer nije dobila boju."

Tata je uzdahnuo. "Ali tvoja majka je takva i moraš je prihvatiti. Ona ne može protiv sebe. Njoj je posao izuzetno bitan i zbog toga stvari kao što su odlasci na plažu, ispijanje koktel ili plivanje u moru padaju u drugi plan."

"Ali porodica joj ne bi trebala zbog posla pasti u drugi plan. Na kraju će to biti jedino što će joj ostati. Takvo ponašanje nije dobro za njeno zdravlje", prošla sam rukom kroz kosu pokušavajući pronaći prave reči kojima bih iskazala ono što mislim. "Isto tako, nema za pravo da govori i u tvoje ime. To što ste u braku ne znači da može reći da ste vi mislili da je tako najbolje ili da ste vi kupili avionske karte."

Tata je naglo podigao pogled i znala sam da su ga moje poslednje reči opekle. Nisam želela da pomisli da ja za njega mislim da je mlakonja bez sopstvenog stava samo sam mu želela dati do znanja da takvo ponašanje nije ispravno.

"Što se tiče toga, ja se samo nisam želeo svađati sa njom, no obećavam ti da ću popričati sa njom i pokušati je ubediti da ti ostaneš još neko vreme ovde", vratio je naočare na nos.

"Hvala ti." Kleknula sam na krevet i tako napravila nekoliko koraka te ga zagrlila. Spustila sam glavu na njegovo rame, a on mi je rukom nežno milovao kosu. Poljubio me je u čelo te ustao sa kreveta i krenuo ka vratima. Na kratko je zastao i ponovo se okrenuo ka meni.