Kapljice mora

3

- Hej, hej! Kako ste mi? Iskreno se nadam da ste odmorniji od mene koja već dve nedelje svaki dan do kasno u noć piše nastavke ove priče i spava svega četiri-pet sati :D U svakom slučaju, nadam se da će vam se svideti, ostavite po neki usputni komentarčić ili svoje celokupno mišljenje, a mi se čitamo uskoro :* -

Ležeći u krevetu posmatrala sam kako se zrake sunca probijaju između gustih zavesa i prolivaju se po mojoj beloj majici. Prstom sam pratila svetle linije po meni. U kući je bila tišina. U sobi se samo čulo moje disanje popraćeno tihim zujanjem po nekog komarca.

Odvukla sam zavesu, a zatim se i podigla na krevetu. Između gustih grana drveća u daljini su se videle prve zrake sunca kako se uspešno pružaju između još uvek vidljivih sitnih zvezda.

Te noći u sobi je bilo mnogo toplije nego do tada. Celu sam se noć okretala po krevetu prekidajući tako i onaj najmanji san koji sam uhvatila. Negde između dva kratka sna bila sam odlučila da tog jutra neću ići na plažu dočekati izlazak sunca, no i uprkos mojoj želji da se naspavam ta se odluka nije uklapala u raspored na koji se moj organizam navikao.

Tiho sam ustala sa kreveta i izvadila čistu garderobu iz ormara, a zatim se i iskrala iz kuće. Nekoliko rezervnih ključeva okačenih o isti metalni prsten zveckali su u mojoj ruci dok sam izlazila iz dvorišta. Po navici sam skrenula levo na raskrsnici te se uputila ka plaži.

Spustila sam se zemljanom stazicom i smestila se na staro mesto ne osvrćući se ka baru. Znala sam da je toga dana Luka radio poslepodne i da ga neću ugledati ukoliko pogledam u pravcu drvene kućice na plaži. Izvadila sam iz torbe nekoliko tuba sa različitim nijansama narandžaste boje te ih i istisnula na paletu kako bih doradila nebo te tako i dovršila crtež. Uzevši plastičnu čašu prišla sam nekoliko koraka moru i zagrabila vodu, a potom se vratila na svoje mesto.

"Tako sam bio dobro društvo juče da mi se danas ne želiš ni javiti?" Upravo sam bila umočila četkicu u vodu kada mi je Luka prišao.

"Nisam te očekivala. Mislila sam da radi onaj drugi dečko", iznenađeno sam rekla odlažući četkicu u čašu s vodom.

"Danas smo se Davor i ja menjali smena", osmehnuo se gledajući mi pravo u oči, a potom naglo spustio pogled na crtež. "Zar nije gotovo?"

"Želela sam još malo raditi na nebu kako bih pogodila prave nijanse, no sunce je izuzetno jako i smeta mi kada previše gledam u tom pravcu", žmireći sam pogledala ka suncu pokušavajući zapaziti boju koju još uvek nisam otkrila. "I da, sunčane naočare nisu rešenje mog problema. Svet sa njima gubi svoju boju", dodala sam pre nego što je uspeo zaustiti.

Tiho se nasmejao te i on pogledao u pravcu sunca. "Jesi li pokušala sa kačketom?" Skinuo je sivi kačket i stavio ga na moju glavu. Odložila sam četkicu i namestila kačket.

Luka i ja bili smo potpuni stranci. Videli smo se svega nekoliko puta do tada i niti jednom nismo pričali kako spada, no nešto mi je govorilo da sa njim mogu biti otvorena. Možda je sve bilo u tome da mi je tamo bilo prekopotrebno društvo i neobavezno razgovaranje.

"Znaš, ostao si mi dužan jednu priču", rekla sam dodavajući malo bele tempere. Sa osmehom na licu je odmahnuo glavom govoreći mi kako imam dobro pamćenje. Pogledala sam ga izvivši levu obrvu očekujući priču koju mi je dugovao.

"Znači moja porodica je", zastao je gledajući u kamenčiće pored svoje ruke. Podsmehnuo se sam sebi. "To više nije niti porodica. Moj se tata ženio tri puta i jednako toliko puta i razvodio. Znaš on je kada je bio u mojim godinama letovao upravo u ovom mestu i ovde je bio upoznao devojku u koju se u potpunosti zaljubio. Obećala mu je da će biti zajedno kada se vrate kući kako bi bili sigurni da to nije samo letnja prolazna romansa, no njena je majka saznala za to i nije joj dopustila da bude s njim. Nakon toga moj se otac ženio nekoliko puta, svakoga misleći da je pronašao ljubav bar sličnu onoj koju je doživeo toga leta. Svaki je put shvatao da to zapravo nije bilo tako."

"I onda ljudi kažu da prava ljubav ne postoji", pomalo očarano sam rekla promatrajući isto ono kamenje sa kojeg Luka nije dizao pogled. Ponovo se podsmehnuo.

"Nadam se da nikada neću završiti kao on", uzeo je jedan kamen te ga ubacio u more tako da je on nekoliko puta poskočio pre nego što je u potpunosti bio prekriven vodom. "Priča oko ostalih članova moje porodice nije toliko zanimljiva. Moja mama radi u velikom supermarketu na kasi. Imam sestru koja je mlađa od mene osam godina. Još uvek je izuzetno sitna i veoma druželjubiva. Takođe, imam i znatno starijeg polubrata iz tatinog prvog braka."

"Moja priča stvarno nije ni upola zanimljiva kao tvoja", pomešala sam nekoliko svetlih nijansi te povukla dve linije po crtežu. Bio je gotov.

Odložila sam četkice u čašu s vodom te spustila blok pored sebe. Još jednom sam pogledala u sliku koji sam stvorila potezima četkica i po prvi put sam istinski bila zadovoljna. Znala sam da je nekoliko detalja sliku činilo nesavršenom, no upravo takva mi se i sviđala. Bila sam ponosna na sebe.

"Ovo izgleda magično. Kao da je neko uzeo fotoaparat i uslikao izlazak sunca", podigao je moj blok i pažljivo prelazio pogledom po njemu. Bilo mi je neprijatno. Niko do tada nije video moje radove i nisam znala kako bih se trebala osećati povodom svih tih pohvala.

Obrisavši četkice vratila sam ih u torbu, a potom sačekala da se crtež još malo prosuši. "Želiš li da danas odemo na pizzu?" Bila sam pomalo zatečena pitanjem koje mi je Luka doviknuo kada sam već bila krenula kući.

"U redu, može", klimnula sam glavom te mu mahnula i vratila se kući.

Ušavši u kuću odmah sam ušla u svoju sobu i torbu spustila na pod, a potom je blago nogom gurnula ispod kreveta. Pogledala sam se u ogledalo u kupatilu i shvatila da još uvek imam Lukin kačket. Sapunom koji je mirisao na kokos protrljala sam ruke kako bih uklonila tragove boje kojom sam se bila zamazala. Ostavila sam kačket na dnu svog ormara te otišla do kuhinje i na stolu ugledala flašu soka od višnje niz koju su se spuštale kapljice vode.

U dnevnom boravku mama i tata su radili na svojim prenosnim računarima u potpunosti zadubljeni u tekstove koje su proučavali. Prišla sam staklenim vratima i otvorila ih kako bih izašla u zadnje dvorište kada sam začula mamin glas.

"Zar tvoji roditelji ne zaslužuju jedno dobro jutro? I gde si bila mlada damo?" Niti jednom me nije pogledala. I iz daleka sam videla kako očima prati tekst ispisan na osvetljenom ekranu.

"Nisam vas želela ometati. Bila sam u šetnji", odgovorila sam kratko te izašla u dvorište i legla na ležaljku nameštenu između dva drveta.

Satima sam samo ležala tamo osluškujući zvuk cvrčaka koji su se nalazili po krošnjama drveća svuda iznad mene i promatrajući u daljini plavetnilo mora. Odbila sam da ručam uz izgovor da sam upravo bila nešto pojela, verujući da će mi se tako dogovorena pizza mnogo više svideti.

Nakon što se zvono sa crkve oglasilo tri puta ponovo sam prošla kroz dnevni boravak te zatekla svoje roditelje u istom položaju u kojem sam ih i ostavila nekoliko sati ranije. Pozdravivši se sa njima izašla sam iz kuće i spustila se kamenim stepenicama do glavnog šetališta. Stepenice su izgledale potpuno drugačije ovako osvetljene dnevnim sunčevim zracima.

"Jedno važno pitanje za početak. Ananas na pizzi, da ili ne?", upitao me je čim sam prišla kamenom zidiću na kojem je sedeo.

"Još uvek nisam probala tu kombinaciju", skinuo je sunčane naočare sa plavim staklima kako bi proverio jesam li ozbiljna te ih je zakačio za majicu.

"Onda ćeš je probati sada", osmehnuo se te skočio sa zidića.