Vuk i ja

20.

Marko je već bio umoran od hodanja. "Marko, sjeti se Mile." Njegov unutarnji glas je govorio. Hodali su i hodali. Hodali su do obale mora. "Znaš Sara, ti si jednostavno mogla dotrčati za nekoliko sekundi. A ja sam se jednostavno mogao preobraziti u vukodlaka." Rekao je izmoreno. "Mogli smo, ali nismo." Rekla je na što je Marko umorno uzdahnuo. "Mi smo na obali, ali kako da dođemo do otoka?" Upitala je Sara. "Što kažeš na to da ukradeno čamac?" Upitao je i pokazao prstom na čamac. "Može." Rekla je i lagano se nasmiješila. Sara se prišuljala tipu koji čuva čamce iza leđa. Udarila ga je i srušila dok je Marko vukao čamac. "Gotovi smo ovdje." Rekao je ponosno. Stavili su čamac u more i ušli u njega. "Marko, oprosti što sam došla." Rekla je tiho. "Mislim da te čamac može podnijeti." Rekao je. "Nisam mislila na to. Oprosti što sam došla natrag. Oprosti što sam se vraćala." Rekla je potišteno. "Mislila sam da ću ponovno iskusiti život." Rekla je kroz suze. "Hej, smiri se. Bilo je i prošlo." Rekao je i potapšao ju po leđima. "H-hvala." Rekla je. Pogledao ju je u oči i nagnuo se prema njoj pokušavajući ju poljubiti. "Jesi li ti normalan?" Sara je viknula i odmaknula se što je više mogla. No nije bila posvećena u tome, nije se željela zapravo odmaknuti. "Kako to uopće možeš pokušati?" Sara je još uvijek vikala. Još uvijek nije prestala vikati, a on ju je poljubio. Ovaj put se prepustila poljubcu iako je kasnije vikala na njega. "Zar mi ne bi trebali veslati?" Upitala je. "Ne, morska struja nas nosi." Rekao je i zatvorio oči. Sara je imala veliki osmijeh na licu, koji on nije mogao vidjeti. Za nekoliko minuta su udarili u kopno. Oboje su hitro iskočili iz čamca i bez problema su stali na kopno. "Znaš li ti da obični ljudi ne smiju doći na ovaj otok?" Rekla je Sara. "Ali to znači da lovci nisu ljudi. Barem ne ovi na otoku." Rekao je. "To je istina." Rekla je raširenih očiju. "Nastavimo." Rekao je.

***

"Mila, onesvijesti ovog tipa i ja ću mu uzeti energiju." Tea je rekla tiho. Mila je kimnula glavom i udarila tipa jako po glavi. "Dobar posao!" Tea je rekla. Mila se ponosno nasmijala dok mu je Tea uzimala energiju. "Još samo dvije osobe." Tea je rekla. "Volim biti vještica!!" Tako su Mila i Tea tražile još dvije osobe.

"Sara! Pazi!" Marko je viknuo kada je lovac pokušao ubiti Saru. Sara se odmaknula dok je Marko onesvijestio lovca. "To je bilo blizu.. Hvala ti." Rekla je tiho. Sara i Marko su hodali i naišli na malenu pećinu. "Pogledaj ovo!" Sara je rekla i pokazala na pećinu. "Pa uđimo.." Rekao je Marko. Hodali su pećinom, izbjegavali zamke i riješavali zagonetke. "Što god da čuvaju, sačuvali su to vrlo dobro." Marko je umorno rekao. Sara se nasmijala i ugledala veliki lijes. Kao hipnotizirana je počela hodati prema lijesu. "Sara, ne!" Marko je viknuo kada je vidio kako ulazi u zamku. Odmakao ju je od zamke. "Moj heroj." samopouzdano je rekla. Polako i pažljivo su došli do lijesa. Sara je tiho uzdahnula i otvorila lijes. "Nema ga." Rekla je što je brže mogla. "Što?" Marko je zbunjeno upitao. "Rekla sam da ga nema!" Ljutito je viknula. Plakala je pola sata, dok je Marko  držao distancu.

***

Kada su se vratili, Sara je zaspala na krevetu bez riječi. "Žao mi je Sara." Marko je tiho rekao i pogladio ju po ruci.

"Imamo ga!" Tea je viknula i uzela energiju. "Još samo jedan." Mila je uzbuđeno rekla. "Nadam se da je Marko dobro.." Rekla je malo tužnije.