Shadow [završena]

22

Prošlo je tri ujutro i doslovno svi su spavali. Nisam mogla spavati. Čekala sam da doktor dođe, ali nije ga bilo. Pogledala sam Marka. Bio je presladak kao i uvijek dok je spavao. Tiho sam se ustala i došla do njega. Pomilovala sam ga po obrazu, što ga je nažalost probudilo. "Oprosti. Nisam te htjela probuditi." Maknem ruku s njegovog obraza, te ustanem. Marko me uhvatio za ruku i povukao sebi u krilo. "Ne smeta mi kada me ti budiš." Tiho je šapnuo. To mi je izmamilo osmijeh, a njemu je moj osmijeh izmamio njegov. Čvrsto sam ga zagrlila, kao da je posljednji put. To nisam htjela, htjela sam se uvijek buditi uz njega i zaspati uz njega.
Naslonila sam se na njegovo rame, te sam počela tonuti u san kada su se vrata otvorila.

"Gospođice Modrić. Brat vam je smješten u sobu, pitao je za vas." Odmah sam skočila iz Markovog krila. "Mogu li ga vidjeti?" S mnogo nade sam upitala doktora. On se nasmijao, te mi rukom pokazao kamo da idem. Brzo sam zagrlila Marka, te sam pošla za doktorom. Luka je ležao u bolničkom krevetu u nekoj odvratnoj spavaćici.

"Mislila sam da imaš bolji ukus, braco." Nasmijala sam se i čvrsto sam ga zagrlila. "Nedostajao si mi." Ponovno sam ga zagrlila. "Drago mi je što si tu." Rekao je umorno Luka. Nasmijala sam se i prošla mu rukom kroz kosu. "Lela, moraš znati istinu...." Znala sam što će reći. "O Marku? Sve mi je već rekao." I dalje sam rukom prolazila kroz njegovu kosu. "Mejl, Lela...." Nije gledao u mene već u vrata. "Saznao sam tko ga je poslao." Pogledao me na trenutak. "Tko?" Htjela sam znati koja osoba je kriva za sve ovo. "Neymar i naša majka su sklopili dogovor. Neymar je trebao dobiti tebe kao suprugu, a mama je trebala dobiti novac, popriličnu svotu novaca. Zato je poslala Pjaci taj mejl u nadi da će vas rastaviti. Kada se to dogodilo, Neymar je počeo s udvaranjem. Bio je pažljiv, nježan, drag i ostalo. Majka nije računala da ću ja shvatiti. Javila je lokalnoj bandi s kojom imam prošlost, da dolazim u Pariz. I evo me sada ovdje." Ja sam šokirano gledala u Luku. Na vratima je stajao Marko. "Luka ne možemo to dopustiti." Rekao je Marko kada je prišao krevetu.

"Ni neću dopustiti majci da joj još više uništi život. Cijeli život je Lelu stavljala u moju sjenu. Nikada nisam htio biti iznad Lele." Luka je prošao rukom po mojoj ruci. "Ja se ne želim udati za njega, Luka." Suze su se skupljale u mojim očima. Marko je došao do mene. "Nećemo to dopustiti, malena. Zaštitit ćemo te." Poljubio me u čelo, a ja sam ga čvrsto zagrlila. "Volim te, Marko. Koliko god sam htjela biti ljuta na tebe, voljela sam te više od vlastitog života. Ne mogu i ne želim bez tebe. Molim te Marko, nemoj im dopustiti da nas razdvoje." Marko me milovao. Rukom je prolazio preko mojih leđa, što me opuštalo.

"Drago mi je da je među vama opet sve u redu, jer naš rat počinje. Marko, odvest ćeš ju sa sobom u Torino. Budi koliko možeš uz nju." Luka i Marko su se gledali. "Moja sestra Iva je trebala doći na studij ove godine. Ona će biti s Lelom kada ja neću moći. Ako se slažete ispričat ću joj situaciju, da zna da mora paziti." Luka je zadovoljno kimao glavom. "Ako treba promijenit ćeš ime, prezime, mjesto stanovanja i izgled, ali ja neću dopustiti majci da ti uništi život." Zagrlila sam Luku dok Marko nije ispuštao moju ruku.

"Roditelji će doći ovamo." Rekla sam uplašeno. Marko me obgrlio oko struka. "Uredu. Vas dvoje morate glumiti da se mrzite, a mi ćemo se praviti da ništa ne znamo. Uredu?" Luka nas je ozbiljno promatrao. "Tata ne zna za ovo, zar ne?" Upitala sam Luku. "Ne. Majka ovo radi na svoju ruku. Otac ti to nikad nebi napravio." Marko me i dalje grlio oko struka, dok je Luka držao moju ruku. Duboko sam udahnula, pokušavajući se priviknuti na činjenicu da me rođena majka ovako izdaje. Ali na ovo se ne možete priviknuti. Nikada i nikako.

[sljedeće jutro]

"Luka, sine, jako si me zabrinuo." Mama je glumila svoju brigu. Kao i svaki drugi osjećaj vezan uz nas. Suzdržala sam se od komentara i preokretanja očima. "Luka, ja sam umorna. Mogu te ostaviti samog?" Upitala sam ga. Nisam ni oka sklopila sinoć. "Ma naravno, mama i tata su tu, što bi se moglo dogoditi?" Osjetila sam ironiju u njegovu glasu. Pokazala sam mobitel, time mu pokušavajući reći da me zove ako me treba. Kimnuo je, te sam napustila sobu.

Marko me čekao ispred, te smo napustili bolnicu. Stigli smo do hotela. Uzeli smo ključeve od soba, te smo se uputili liftom na sedmi kat. "Marko, ne želim biti sama." Rekla sam prije nego što se lift zaustavio. "Bit ću s tobom." Čvrsto me zagrlio, te smo uz pomoć kartice ušli u sobu. Presvukla sam se u neku majicu i kratke hlačice.
Marko je već ležao u krevetu. Zaključala sam vrata, te sam legla pored njega. Glavu sam naslonila na njegova prsa.

"Lela, volim te." Marko je progovorio dok je prolazio kroz moju kosu. "I ja tebe volim." Marko me nasmješeno pogledao. Spustio je glavu i otisnuo jedan nježan poljubac na moje usne. "Neću dopustiti da ti se nešto dogodi, malena." Čvrsto sam ga obgrlila oko struka, a glavu sam zabila u njegov vrat. "Malena?" Dozvao me tiho Marko. "Što?" Nisam podizala glavu. "Što smo mi sada?" Podigla sam glavu i susrela se s najljepšim očima.

"Kako misliš?" Upitala sam ga zbunjeno. "Pa jesmo li ti i ja ili smo mi?" Upitao me gladeći me po obrazu. Oblizala sam usnice. "Mi." Marko je spojio naše usne u dugačak poljubac. "Volim te, Lela Modrić." Poljubio me na blic. Nasmijala sam se. "I ja volim tebe, Marko Pjaca." Poljubila sam i ja njega na blic. Vratila sam se u isti položaj. Marko je prstima prolazio kroz moju kosu i ja sam brzo utonula u san.