Okeanske Oči || Ante Rebić

4. Poglavlje

Prevrtala sam se na krevetu nemajući mira, jer čim zatvorim oči, pojave se te plave koji mi kao okeanski talasi plivaju u mraku, što mi ne da ni trunku sna. Počela sam trljati čelo, jer sam se unervozila. Već je tri sata ujutru, a ja ni sna nisam uhvatila kako treba. Zar ne može iz glave da mi izađe? Ne znam, ali posebno me je zainteresovao, jer je i on na neki način naš, naravno kako ko razmišlja, što je dodatno plus. U čemu? Nemam pojma!

Pridigla sam se iz kreveta, pa glavu naslonila od naslon i upalila lampu koja je stajala sa strane na noćnom stočiću.

"Sad si našao da mi budeš u glavi", promrmljala sam neraspoloženo, jer me ubija kad ne mogu da spavam. Nema mi ništa gore nego kada ustanem ujutru nenaspavana i umorna, a znam da sam zbog gluposti protraćila noć. Evo je još jedna. Zbog nepoznatog lika kog prvi put u životu vidim, pa 'ajde da tako kažem, jer je ipak poznat, ja ne mogu oka da sklopim i prevrćem se po krevetu kao pomahnitala. Tačno ću sama sebi zalepiti očne kapke i naterati se na spavanje. A da mi neko kaže nemoj spavati, ja bih odmah zaspala.

Zgrabila sam telefon sa noćnog stočića, pa ga otključala dok mi je svetlo malo udarilo u oči, ali sam se brzo privikla. Privezala sam se na internet, pa ušla u pretraživač i ukucala Ante Rebić. Odmah mi je izbacilo njegove slike po čemu sam potvrdila da je on, a uz njih i vikipedije na različitim jezicima, Svetsko prvenstvo, pa sam tu stala.

Ušla sam u Svetsko prvenstvo koje mi je ponuđeno i pročitala da je sa Hrvatskom stigao do finala i uzeo srebro. Udarila sam se po čelu, jer tek sada vidim po čemu mi je poznat i zašto mi je njegov lik šetao u glavi. Znam da sam čitala novosti o Svetskom prvenstvu i Hrvatskoj, ali nikako nisam mogla da zapamtim njegovo ime i lik toliko da kad ga sretnem da znam ko je, jer nisam neki vatreni fan fudbala, pa da me to preterano zanima.

Potom sam ušla u vikipediju iz radoznalosti da saznam nešto o njemu, a Bogami imalo je štošta da se pročita. Odmah sam videla njegov datum rođenja i shvatila da imamo isti broj godina - dvadeset pet. Mesto rođenja - Split, Hrvatska. Kada sam ga videla, nisam ni naslutila da je Hrvat, što je za mene praktično isto, jer pričamo bukvalno isti jezik.

Preskočila sam tekstove u kojim je klubovima igrao i slično, ali nažalost, ništa posebno nisam mogla ni da pročitam, jer ili nema ili niko nije napisao.

Malo sam grizla nokte da li da uđem u njegove slike, jer ako počnem da ih gledam tek tada neću zaspati i izbaciti ga iz glave. Međutim, nisam mogla da se suzdržim već sam ušla i balavila.

Jebote, ovaj dečko kida! Zar neko može biti ovoliko divan? Svaka naredna slika je bila sve bolja, a on kao maneken i sa naslovne strane. Zastala sam na jednoj crno-beloj gde mu je samo lik sa rukom na bradi, a ja sam tek primetila da su mi usta širom otvorena. Mislim da ću ga sanjati!

Ono što mi je posebno privuklo pažnju kao predložene pretrage je Ante Rebić devojka, a meni je prst sam poleteo ka tome. Međutim, odmah sam zaključala telefon i bacila ga ispred sebe.

"Ma ko mi je on da ja gledam da li ima devojku ili ne", rekla sam iznervirano, pa sad grizla prste, a ne nokte.

Prekrila sam oči šakom, ali sam virkala malo prema telefonu i u sekundi ga zgrabila i otključala, pa počela tražiti šta ima da se sazna.

Naišla sam na mnoštvo novosti i natpisa, ali mi je posebno privukla izjava njegove majke koja kaže da je njen sin slobodan i to je rekla skoro, posle Svetskog. Raskezila sam se kao kreten, pa za svaki slučaj istražila još malo, ali ni traga o spominjanju neke devojke.

Kao blesava sam se počela smešiti i potiho veseliti, ali kada sam shvatila šta radim, uozbiljila sam se i izašla sa sajta, pa isključila internet i vratila telefon na svoje mesto. Bože svašta, šta radim! Možda dečko samo drži do privatnosti i ko zna da li je istina da je ono izjavila njegova majka. Uostalom, možda dečko ima sad devojku, ali se za to ne zna.