Okeanske Oči || Ante Rebić

24. Poglavlje

         Ante Rebić's p.o.v.

Stajao sam ukopano na jednom mestu i gledao je kako odlazi. Nisam mogao nijedan korak da napravim, baš kao da sam izgubio osećaj u nogama. Osećam koliko me boli gledajući njena leđa kako se sve više udaljava od mene. Rekla je da je gotovo. Nemoguće! Dođavola, ne želim da je izgubim! Ne želim da ostanem bez nje. Volim je!

Osetio sam suze u očima koje su se pojavile čim sam nju video da plače i govori mi da smo završili, ali se i dalje držim muški i ne želim da ostali vide koliko sam slomljen, a čujem i osećam da su iza mene i da su videli sve.

Sageo sam se i u ruke uzeo jednu zgužvanu sliku koju je bacila prema meni, pa stisnuo najjače zube da sam imao osećaj da će mi popucati, kada sam ugledao sebe i Deroru kako se ljubimo. Ma jebem mu, nismo se ni ljubili! To je bio samo jedan trenutak nepažnje koji je ona ugrabila i prva me poljubila. Izgleda da je bila spremna na sve čim sada imam ove slike u rukama.

Osećao sam se besno na sve, a ponajviše na sebe, jer sam dozvolio ovo. Mogao sam da sprečim ovako nešto, samo da sam rekao i pokušao da objasnim. Možda bi šteta bila manja i možda bi ona ipak ostala pored mene.

"Ante, morala je da zna." Stisnuo sam zube kada sam iza sebe začuo ženski glas, pa sam uzdahnuo smirivajući sebe, dok bih sad najradije podivljao i sve srušio oko sebe da mogu.

"Derora, odmakni se", rekao sam kroz zube, jer zaista imam nagon da se okrenem i udarim je, ali to nikada sebi ne bih oprostio. Nikada sebi ne bih oprostio da dignem ruku na žensko. Koliko god znao da je zaslužila, ne bi bilo u redu. Ali bih zato sad najradije sam sebe udario, jer sam sam kriv za ovo.

"Kako si mogao devojci tako nešto da prećutiš?" upitala je praveći se kao da se brine što je u onakvom stanju Andrea otišla od mene, dok je sama sve ovo zakuvala i bacila žišku od koje je nastala vatra.

"Jebeno se pomeri od mene!" viknuo sam na nju okrenuvši se, što je dovelo do toga da se štrecne i skoro povuče unazad. Besan sam toliko da bih vikao na sav glas, a ona je poslednja osoba koja mi treba biti pred očima. Loše će se završiti ako ostane tu gde jeste. "Ne želim te više ni na metar od sebe, jel' ti jasno?" Ovaj put sam joj se uneo u lice, jer želim da me shvati ozbiljno. Zaista nije trenutak da se neko zeza sa mnom.

"Nemoj da se tako ponašaš prema meni. Ja sam osoba sa kojom si bio, Ante", odgovorila je imajući lažne suze u očima, dok sam je ja odmah uhvatio za ruku i možda čak previše stisnuo, jer u ovom stanju ne mogu sebe ni da kontrolišem. Sreća njena, pa joj se ne dešava nešto gore, jer da je neko drugi na mom mestu sigurno ne bi trepeo, a da je ne udari.

"Ti si jebena...", zastao sam na trenutak pun besa, jer nisam želeo da je nazovem nekim pogrdnim imenom. Koliko god sad bio ljut, besan i razočaran, ne želim da se kajem kasnije, jer sam sam ovo dozvolio. Kriv sam što joj nisam prvi rekao i za taj jebeni poljubac i za vezu sa njom. Bivša devojka mi je, sam sam je birao kakva god bila, pa sam i za to sam kriv, jer sam dozvolio da uđe u moj život. Ko bi rekao da će jedna veza sa običnom alkoholičarkom da me dovede do ovog stanja? Jebote, izgubio sam Andreu zbog nje! "Ne odeš li ovog trenutka, loše će se završiti po tebe", kroz zube sam rekao, a onda digao ruke od nje.

"Derora, idi", ubacio se Luka koji ju je uhvatio za nadlakticu i sa lakoćom je pomerio u stranu, ai i dalje to nije bilo dovoljno. "Pomeri se, ženska glavo", sad je i on povisio ton na nju, što je dovelo do toga da iste sekunde pokrene svoje noge i za par sekundi nestane.

Uzdahnuo sam osetivši bar trunku olakšanja, a potom se ponovo okrenuo u pravcu gde je Andrea otišla. Nema je! Ljuta je na mene, ali ću ispraviti ovo sranje koje sam napravio. Moram.

"Ante, kretenčino jedna!" Začuo sam iza sebe, pa sam se nevoljno okrenuo, ali opet spremno da čujem sve ono što mi imaju za reći, jer i ono najgore sam zaslužio. "Kako si mogao da dozvoliš tako nešto?" upitao je Filip, a onda me ljutito udario rukom u rame. Zaćutao sam, ne znajući šta da kažem. U pravu je! Kako sam mogao dozvoliti da se to desi?