SAY YOU WANT ME // Luka Jović

15.

Leia Rossini

"Leia, jeste ti i Luka dobro?"-Marina je upitala čim sam se vratila u stan.

"Nismo."-Uzdahnula sam, pa sjela za stol.

"Žao mi je, nisam htjela-"

"Marina, u redu je."-Odmahnula sam rukom, šta je bilo, bilo je.

"Cure moje, zašto ste same ovdje?"-Ante je ušetao u kuhinju i ja sam ga prostrijeljila pogledom.

"Šta imaš ti protiv Luke?"-Upitala sam, a on ne zbunjeno pogledao.

"Luka mi je kao brat, o čemu pričaš ti?"-Ante je sjeo pored mene i ja sam skoro pljusnula.

"Zašto mi braniš da mu se javim? I zašto si mi ispričala sve one grozote o njemu i njegovoj vezi?"-Zašto se sada prave glupi? Već dva tjedna slušam kakav je Luka 'zapravo'.

"Leia tek si prekinula s Matijom, ne treba ti sada-"

"Šta ti znaš što mi treba i što mi ne treba!?"-Ustala sam se od stola i prošla rukom kroz kosu.

"Jednom, samo jednom sam rekla da mi se sviđa i ti si popizdio! A ti ga podržavaš!"-Okrenula sam se prema Marini i ona je spustila pogled.

"Leia, mi ti samo želimo dobro."-Ante je uzdahnuo.

"Sve manje i manje vjerujem u to, imali ste moje potpuno povjerenje šta se tiče svega, jer vas volim. A vi pljujete po vašem navodnom najboljem prijatelju! Šta on ne zaslužuje biti sretan?"-Na rubu suza sam, zašto su ljudi ovakvi?

"Leia, nismo htjeli da tako ispadne, mi volimo Luku, ali želimo zaštititi tebe."-Marina me podragala po leđima i ja sam odmahnula glavom.

"A tko će zaštiti njega?"

----------------------

Luka Jović

"Šta s tobom ne valja!?"-Napao sam Marinu čim sam ušetao u kafić, ne mogu više šutjeti.

"Luka, daj se smiri."-Marina je uzdahnula i ja sam sjeo za stol, kao i Ante i Mijat.

"Da se smirim? Šta koji kurac sereš po meni? Ja sam mislio da smo si dobri i rekao sam ti neke stvari u povjerenju."-Bijesan sam, cijelu noć nisam spavao.

"Luka, žao mi je, sjebala sam."-Spustila je pogled i ja sam odmahnuo glavom.

"Stvarno se ponašate kao djeca! Šta vas boli kurac s kim ću ja bit i s kim neću? Jesam se ja vama mješao u odnos? I tko si ti uopće da njoj pričaš nešto o meni? Uopće se ne želim osvrtati na prošlost tvoje veze."-Vičem, jer sam lud.

"Ti ništa nećeš reći?"-Marina je pogledala Antu.

"Taj dio si sama sjebala."-Ante je slegnuo ramenima.

"Ti se molim te nemoj javljati."-Prostrijeljio sam Antu pogledom i on je zašutio.

"Ja se sad moram nekom dokazivati, zbog vas dvoje. Ja bih razumio da smo Leia i ja nešto imali, pa da serete. Ali jebeno nismo!"-Prošao sam rukom kroz kosu, pa napokon naručio jebenu kavu.

"Sjebali ste, al ono svjetski."-Mijat se nadovezao i ja sam se kratko nasmiješio, moj čovjek.

"Znate, da je bilo ko drugi u pitanju, evo ja bih razumio. Ali Luka je stvarno divna osoba i ako nam nije mogao pomoći, nije nam ni odmogao. Nisko od vas."-Mijat je rekao, a Marina je opet spustila pogled, kao i Ante.

"Luka, stvarno mi je žao."-Marina je rekla i ja sam uzdahnuo, to šta je njoj žao neće popraviti situaciju.

"Brate, oprosti."-Ante me potapšao po ramenu, najlakše je ispričati se. A ti Luka se sam izvlači iz govana.

"Joj, u kurac."-Promrmljao sam, pa otpio gutljaj kave. Kako da sada popravim sve ovo?

---------------------

"Molim?"

"Leia, ispred zgrade sam ti. Možeš izaći?"-Stojim već pola sata ispred zgrade, jedva sam skupio hrabrosti da je nazovem.

"Dođem za 5 minuta."-Rekla je, pa prekinula poziv. Naslonio sam se na auto i uzdahnuo, moram ovo riješiti s njom.

Podigao sam pogled i vidio Leiu kako hoda prema meni, rasčupana i u pidžami. Njezino najljepše izdanje.

"Imaš 10 minuta prije nego što Antonio dođe doma."-Promrmljala je i ja sam se nasmiješio.

"A gdje je nestalo ono, 'Luka, falio si mi'?"-Podsmijehnuo sam se i ona je preokrenula očima.

"Luka, prijeđi na stvar."-Prošla je rukom kroz rasčupanu kosu.

"Razgovarao sam s Marinom i s Antom, rekao sam im da nije u redu to što pljuju po meni. Leia ja sam onakav kakvog si me upoznala, a ne onakav kakvog su me prikazali."-Gledala me u oči dok sam pričao, valjda želi vidjeti jel lažem.

"Luka, ovo je sve previše za mene. Oni pričaju jedno, ti pričaš drugo."-Odmahnula je glavom, pa me pogledala.

"Najbolje je da se prestanemo družiti, možda će im savjest biti mirna."-Rekla je, ma ne može.

"Briga me za njih, zašto se mi nebi družili?"-Privukao sam je bliže k sebi i ona se trznula.

"Luka, nemoj."-Odmahnula je glavom, a ja sam je uhvatio za struk.

"Jesi ti svjesna toga da ja tebe neću pustiti na miru? Dolazit ću ti pred zgradu svaki dan ako treba. Samo da ti dokažem da su sve priče o meni lažne."-Ne znam više šta da kažem, a da ona promijeni mišljenje.

"Stvarno si tvrdoglav."-Odmahnula je glavom smijući se.

"Jesam."-Nasmiješio sam se i ona me čvrsto zagrlila.

"Ljepotica."-Promrmljao sam, pa uzvratio zagrljaj.

"Ali ja i dalje ne želim biti s tobom."-Podigla je glavu kako bi me pogledala.

"To ćemo još vidjeti."-Podsmijehnuo sam se, nijedna nije odoljela, pa nećeš ni ti.

------------------

Evo još jedan, uživajte!

-Mirelče ❤️