SAY YOU WANT ME // Luka Jović

19.

Leia Rossini

"Jutro."-Ušetala sam u stan u trenutku kada je teta izašla iz kupaonice.

"Jutro, gdje si bila?"-Sneno me upitala, nadam se da više nije ljuta.

"Kod Luke."-Promrmljala sam i ona je uzdahnula, pa me tužno pogledala.

"Ajde, pozovi Luku sutra na ručak."-Rekla je i ja sam se nasmiješila, a teta me povukla u zagrljaj.

"Znaš da te volim, žao mi je što sam te onako napala."-Poljubila me u obraz i ja sam kimnula, drago mi je što više nije ljuta.

Ušetala sam u sobu i izvadila mobitel iz džepa, otključala sam ga i vidjela propušteni poziv, Luka me zvao.

"Ej, mala."-Javio se i ja sam se nesvjesno nasmiješila.

"Hej, što si trebao?"

"Samo da provjerim jel' sve u redu."-Jel' normalno da on meni ovoliko nedostaje, a vidjeli smo se prije 20-tak minuta?

"Je, hoćemo se vidjeti poslje?"-Zagrizla sam usnu.

"Hoćemo, nazovem te kad sam gotov s treningom."-Rekao je, to!

"Ok, čujemo se."-Prošaptala sam, pa prekinula poziv, a leptirići u trbuhu luduju. Ovako mi ni s Matijom nije bilo na početku.

Samo se nadam da će sve biti u redu i da ono što pričaju za Luku nije istina.

--------------------

Luka Jović

"Tko plaća kavu?"-Filip je upitao, pa sjeo pored mene na klupu.

"Ja ne idem."-Odmahnuo sam glavom, pa se ustao s klupe i počeo se oblačiti.

"Zašto?"-Reba se stvorio pored mene, i ja sam ga pogledao.

"Imam dogovor."-Rekao sam, šta njega briga di ja idem?

"S kim?"-Oho, sad se moram i opravdavati?

"Nije bitno."-Promrmljao sam, pa prebacio torbu preko ramena. Ne pada mi na pamet opravdavati se nekom ko pljuje po meni.

Izašao sam van iz svlačionice, pa iz arene. Sjeo sam u auto i izvukao mobitel iz džepa, pa nazvao Leiu.

"Jutro."-Promrmljala je, drago mi je što je ipak malo odspavala.

"Jutro mala, kod tebe sam za 10 minuta."-Rekao sam, pa pokrenuo auto.

"Dobro, vidimo se."-Rekla je i prekinula vezu, a ja sam izašao na glavnu cestu. Ubrzao sam da izbjegnem Antu i ostale budale, ne trebaju baš sve znati.

Nakon par minuta, zaustavio sam se ispred Leine zgrade i čekao da izađe.

Želim je vidjeti, stvarno želim. I nervozan sam, osjećam se kao tinejdžer.

"Hej!"-Leia je sjela u auto i ja sam se trznuo, prepala me!

"Hej, mala."-Nervozno sam se nasmiješio, pa pokrenuo auto.

"Gdje idemo?"-Namjestila se u sjedalu, pa me pogledala.

"Idemo jesti, pa ideš samnom kod doktora."-Rekao sam, pa isključio grijanje, sunce se napokon pojavilo.

"Kada si naručen?"-Upitala je.

"U 16, kontrola samo, ništa strašno."-Odmahnuo sam rukom, pa je opet primio za koljeno, moram je dotaknuti.

"A tko će šaltati brzine, ja?"-Počela se smijati i ja sam zagrizao usnu.

"Ne brini se ti, mala, za šaltanje."-Namignuo sam joj i ona se zacrvenila, preslatka je.

-------------------------

"Luka, moraš se odmarati. Ti se možda osjećaš dobro, ali tvoja bolest napreduje iz dana u dan."-Doktor je uzdahnuo, pa me pogledao."Forsiraš se, vidim po nalazima."

"Već sam dovoljno zapostavio trening."-Odmahnuo sam glavom, jedino u životu što sam htio je biti nogometaš. A sada me moja bolest sprječava u ostvarenju mojih ciljeva.

"Luka, ako ovako nastaviš, ostat ćeš nepokretan."-Super, još i to! Leia me uhvatila za ruku i ja sam odmahnuo glavom.

"Ali ništa me ne boli!"-Protestirao sam, ne mogu se pomiriti s tim.

"Normalno da te ne boli kada si se već navikao, ali bolovi će postati sve jači i jači ne smiriš li se."-Doktor se uozbiljio i ja sam uzdahnuo, pa se ustao sa stolice.

"Dobro, smanjit ću treninge."-Rekao sam, pa pokupio papire za stola i zgrabio Leiu za ruku.

"Luka, ja ti želim samo najbolje."-Doktor je rekao i ja sam kimnuo, pa izašao van iz ordinacije sa Leiom.

"Jesi dobro?"-Leia me podragala po nadlaktici i ja sam odmahnuo glavom.

"Ti voziš."-Predao sam joj ključeve od auta i ona me zbunjeno pogledala.

Mislim da je shvatila koliko sam lud i nervozan trenutno.

--------------------

Uživajte!

-Mirelče ❤️