ISKRA #1 / Ante Rebić Ff

13. DIO

(Preimenovala sam account iz samo_Ljubav u cinqueraa, samo da znate. Ostavljajte usputne!)

~ Usnama stežem ti ime
da ne bi palo u ovo more praznine ~

Matea P.O.V.

Tako sam ležala minutu glavom na stolu dok je ona i dalje jela one proklete lignje koje su mi stale u grlu. 

"Znaš što?" upitala me, a ja sam podignula pogled prema njoj i dalje naslonjena na stol.

"Ja mislim da si se ti zaljubila i to opako." nasmijala sam joj se kao da je izvalila najjadniju foru na svijetu, a onda je opet do mene došao mali Snule i zalajao. 

"Vidiš! I on to misli!" dodala je i pokazala rukom prema njemu dok sam se ja još smijala.

"Dobra ti je ta!" obrisala sam oči koje su mi zasuzile od tolikog smijeha, pa sam otpila još jedan gutljaj vina. A Snule je i dalje lajao, a ja sam ga pogledala s onim koji ti je vrag... Kroz par sekundi se čuo se glasan osmijeh koji se približavao, pa je i stao. 

"Snule dođi vamo! Ne uznemiravaj!" došao je opet Ante te ga uzeo i pogledao me par puta.

"Vidiš! On njega namjerno šalje ovdje samo da mene tu zajebava!" rekla sam Jani tiho kad je otišao sa terase, a Jana se nasmijala.

"Već sam ti rekla što mislim." otpila je gutljaj vina i uzela naše tanjure te ih odnijela pošto više nećemo jesti. Svo vino iz boce sam natočila u svoju čašu jer je boca već bila skoro pa prazna, pa sam na eks sve popila. To me dodatno zagrijalo, pa sam pokupila svoj mobitel i ustala se s namjerom da izađem van i konačno dođem kući. Stavila sam naočale na oči i uzela jaknu te krenula prema šanku se pozdraviti s Janom i zahvaliti joj na ručku koji mi je stvarno prisjeo. 

Čim sam ušla unutra u restoran odmah sam zadobila pogled, ne Ante, nego njegovog prijatelja. Snule je opet zalajao, a onda se i taj par plavih očiju okrenuo prema meni. Nisam se obazirala na nikoga od njih tri, ni na njih dva, a niti na psa. 

"Ne bi niti pozdravila!" čula sam Antin glas iza sebe kad sam došla do šanka s namjerom da pričekam Janu. Okrenula sam se prema njemu.

"Želim vam dobar tek!" rekla sam i lažno se osmjehnula te u mahu otišla van dok je Snule još lajao. 

"Matea!" čula sam Janin glas, no zalupila sam vratima za sobom. 

Dotrčala sam u sprintu do auta i sjela unutra. Suze su mi same počele ići, ne znam zašto, jednostavno samo su pronašle put do mojih očiju i skliznule. Lupila sam po volanu par puta da se ispušem, a onda obrisala suze i nekako se uspijela pribrati. Kako je ovo samo teško!

Zašto plačeš!? - upitao me glasić, ne plače on, nego moje srce. K vragu Matea! Jednostavno, ne mogu podnijeti njegovu blizinu kad znam da zajedno ne bi išli, da bi stalno bili razdvojeni i jedno bez drugog... Jebote, pa ja sam se zaljubila. I to dobro... konačno sam priznala sama sebi... i opet sam si dopustila suze. 

Upalila sam auto i odlučila otići. Kamo? Ne znam. Vozila sam bez smjera. Lutala sam ulicama grada...

Mobitel mi je zvonio više od 500 puta, no nisam niti gledala tko me zove, nije me zanimalo. No onda mi je dopizdilo više, taj zvuk me već počeo iritirati pa sam se odlučila javiti, Jani.