Biseksualka

XX

Ok, nakon xx vremena se vracam na watpad i pokusacu da nastavim ovu pricu.

                                ***

Ljubomora i osjećaj da me je Nikol izdala me prosto preuzimaju.
"Ona je samo igrala igru sa mnom, a ja sam nasjela kao poslednja glupača, uostalom, šta sam očekivala, da ću da budem u vezi sa njomm? Ionako nas niko ne bi privhatio - čak ni ja"
H: "Sasvim je uredu ako hoćeš da idemo" , dodaje međutim u ovom trenutku je uopšte nisam registrovala sve dok me nije mahnula rukom ispred lica.
- "Ne uredu je sasvim, nisam tolika očajnica da sad bježim kući i plačem, dodajem.
H: "Sad su postale malo bliže nego što sam mislila da će biti", izgovara dok joj  se na licu pojavljuje izraz krivice jer mora da me obavještava o njihovom poljupcu.
Refleksno se okrećem, kao da ne vjerujem Haninim očima te se i sama uvjeravam da se to dešava, sad, ovde, pred mojim očima.
J: "Ovaj, mogle smo zapravo da odemo do bioskopa, nismo odavno bile" govorim trudeći se da što manje djelujem povrijeđeno.
Ustajemo od stola, plaćamo račun, međutim nastaje mali problem. Na putu do izlaznih vrata prosto moram da prođem pored njihovog stola, a sto naravno ne želim.
H:"Proćićemo brzo, neće te skontati" dodaje kada i sama shvati o čemu se radi.
Prolazimo brzo pored njih i na izlazu nisam mogla odoliti da ne pogledam u njenom pravcu. Jer ta djevojka me previše privlači čak i u ovakvoj sitaciji.
E sad, kada bi govorili o vjerovatnoći da u istom trenutku i sama Nikol usmjeri pogled ka izlazu i da me okrze pogledom sigurno bi bila blizu nule.
Ali nije bila, naš kontakt očima je trajao jako kratko, ali dovoljno da Nikol dam do znanja da sam bila tu i vidjela sve.

                              ***

Došla sam kući i bacam se na krevet. Da li sam tu veče očekivala nekj njenu poruku? Da, priznajem da jesam. Neko objašnjenje, nešto sam željela da znam. Međutim, od nje nije bilo ni traga ni glasa ostavljajući meni neprospavanu noć punu analiziranja mog trenutnog stanja u životu.

                              ***

Budim se ujutru za školu. Od silnog razmišljanja noćas, moja glava je trenutni prazna što mi ni najmanje ne smeta.
Kroz pola sata već sam bila na putu do škole. Ne razmišljam ni očemu, kao da nijedna misao vise ne postoji u mojoj glavi.
Ispred ulaza primjećujem meni poznatu osobu. Kristijana.
Ne znam otkuda se pojavila želja da mu priđem i da ga zagrlim jako. Ta želja postaje sve jača dok mu se približavam. On diže pogled sa telefona i pogleda u mom pravcu.
Prilazim mu i počinjem da ga ljubim. Na trenutak oklijeva, ali na kraju uzvraća poljubac.
Najednom stajem  iznenađena svojim postupkom, ali strastvenosti našeg poljupca.
K: "Nedostajala si mi" govori tiho isto tako iznenađen.
Na trenutak oklijevam da li da ga lažem..
J: "I ti meni" dodajem.
Kristijanove oči kao da su zablistale od sreće u čvrsto me grli.
K: "Znao sam da je to bilo sve samo prolazna igra, znao sam da si moja" izgovara.
U tom trenutku mi telefon vibrira. Kristijan se odvaja od mene, pogledam na telefon i vidim njenu poruku.
Nikol: "Kako lijepa predstava. Rekao bi čovjek da si zaljubljena u tog dečka, a obe znamo istinu."

Pogledam oko sebe i vidim njenu vitku figuru kako ulazi u školu.

"Kako se usuđuje nakon onog juče?!" pomislih.

Nastavak nakon par komentara i odredjenog broja pregleda da bih znala da li da pisem dalje :)