Kako znaš da je to ljubav?✔

Okrutan.

■ROBERTO POV■
'Šta je ovo?'- bacio mi je otac novine.
'Jesam te ja ovako vaspitao!?'
Čutao sam i gledao u novine.
'Sine nemoj. Ne igraj se sa devojkama.'
'Ne igram se tata. Ja ih ne prisiljavan na ništa,sami žele.'
'Ali ne žele da se igraš sa njihovim osećajima! Nikad ti nećeš postati čovek!'- nervozno je uzviknuo stariji čovek sa belim brkovima,obučen u elegantno odelo.
U tom trenutku je ušao moj najbolji drug Mario, koji me je spasio.
'Evo još jedna budala kao i ti. Ajde gubite mi se s' očiju oboje!'- nervozno je nastavio otac,a ja sam skočio iz stolice da ne ispustim priliku.
Na samom izlazu sam prošao odmah pored one lude devojke.
Namrštila se kad me je videla.
'Bože,Bože.'- rekao sam.
'Šta je brate?'- upitao je Mario.
'Ova devojka je luda.'- kratko sam rekao.
'E ova koja je prošla sad.'
On se okrenuo i zviznuo.
Devojka se besno okrenula i došla do mene.
'Slušaj me dobro,ovo je drugi put da zviždiš,zar ti ličim ja na pas? Ako ti zviznem jednu šamarčinu tri dana ćeš zviždati od bolova!'-besno je govorila, dok sam je ja gledao u šoku,a Mario iza nje se kida od smeha.
Otišla je pre nego što sam uspeo da kažem da ja nisam ništa uradio,ali i onako ne bi verovala.
'Rekao sam ti ja! Ludača.'
'Ali je dobar komad,iskreno.'- podigao je obrve i nastavio da se smeje.
'Šta joj vredi kad je psihopata.'- nervozno sam rekao,dok smo ulazili u lift.
'Možda je u pms-u devojka,pa je zato ljuta na sve okolo.'- šalio se Mario na moj račun.
Odjednom se čuo ženski glas kako izgovara moje ime. Dotrčao sam do prozora i ugledao devojku od jutros.
'Roberto šta je ovo!?'- uzviknuo je tata sa donjeg prozora.
'Silazi dole!'- uzviknula je devojka.
'Smiri se, možemo da rešimo ovo i na miran način. Ipak je ovo radna ustanova.'- rekao sam.
'Vidi ako ne siđeš ubiću se!'
'Silazi dole!'- uzviknuo je tata.
Prevrnuo sam očima i ušao ponovo u lift.
Za koji sekund sam bio dole.
'I? Šta je?'- rekao sam devojci.
'Zašto si jutros pobegao?'- nervozno je pitala.
'Zar ne shvataš da si bila zabava za jednu noć?'- rekao sam joj,a ona me je pogledala.
'Idiote. Gadiš mi se.'
'Sinoć nisi tako govorila.'-ironično sam rekao,a ona je pobegla.
'Sine ako me ikad nešto ubije to ćeš biti ti!'- uzviknuo je tata i zatvorio prozor.
Stavio sam ruke na polovini i uzdahnuo.
Zatim sam ponovo ušao u firmu.

■EMMA POV■
'Bestidnik.'- promrmljala sam više za sebe i nastavila da šijem haljinu.
Čula sam zvuk telefona,a zatim i zvono za pauzu.
Izašla sam napolje i javila se.
'Da mama?'- rekla sam.
'Emma,kćeri,kad se budeš vraćala sa posla,svrati do prodavnicu i kupi kafu .'- rekla je pristarija žena umiljatim glasom.
'Dobro,to je sve? Osećam da želiš nešto da mi kažeš.'
'Ovaj,Boba je hteo da ti kaže,ali želim da znaš.'
'Šta da znam?'
'Večeras dolazi Dane sa roditeljima. Ovaj želi da pita tvog brata da izlazite i ako da Bog da se venčate.'
'Mama šta pričaš ti!? Ko da zivimo u Tursku, još ruku da mi potraži! Ne želim ni na ulici da ga sretnem a ne da se viđam sa njim! Još mi tu o venčanju govoriš. Kakvo crno venčanje! Ne udajem se!'- nervozno sam isključila.
Čula sam smeh iza mene i naglo se okrenula.
'Opet ti?'- prevrnula sam očima kad sam videla onog idiota.
'I taj je lud što želi da te oženi,samo da znaš iskorosti priliku. Neće se naći još jedna budala kao on.' -kroz smeh je govorio.
'Kaže magarac zecu imaš velike uši.'- sarkastično sam rekla .
'Ko će pa tebe da uzme? Ženskaroš i budala sa detskim ponašanjem!'- krenula sam da ulazim unutra,ali mi je on poprečio put.
'Pomeri se.'-besno sam mu rekla.
'E baš neću.'
Podigla sam obrvu i gurnula ga,pa zatim prošla.
'Divljak.'- čula sam iza sebe ali nisam obratila pažnju,nego sam se samo vratila na svoje mesto i nastavila da radim.

Nakon četiri sata,kad se završilo radno vreme krenula sam kući.
Kupila sam kafu i sladoled iz obližne prodavnice i uputila se kući.
Na vratima se pojavila mala Anja koja je odmah pitala gde joj je sladoled.
'Devojko čij je ono lep auto?'- znatiželjno je upitala snajka.
'Otkud ja znam,Bože.'-nastavila sam svoj put prema mojoj sobi.
'Spremi se Emma,nemoj da nerviramo tvog brata.'- umiljato je rekla mama.
'Mama,ne želim da se udam. Ponoviću to još milion puta ako treba. A pogotovo ne za onog manijaka.'- rekla sam i ušla u sobu.
Uzdahnula sam. Celi život pod bratovim pravilama. Nemoj slučajno da otvoriš profil na društvene mreže, nemoj da izlaziš, dečka ne daj Bože, alkohol takođe. Smučilo mi se.

■ROBERTO POV■

Dobro jutroo! Ili ipak dobar dan?🤔 Ko što kaže moja majka jutro je odavno prošlo😂
Nema veze! Evo ga nastavak, spremite za ludilo.😂
Ljubim💋