Kako znaš da je to ljubav?✔

Nikome ni reć.

'Polako divljaku jedan!'- rekla sam dok me je vukao do lifta.
Usli smo u lifta,te je stisnuo dugme i ubrzo je lift krenuo.
Odjednom se isključilo svetlo.
'Zašto smo stali?'- uspaničeno sam ciknula.
'Pokvaren je lift,ne brini,ubrzo će krenuti.'- opušteno je govorio Roberto.
'Za koliko ubrzo?'- hodala sam vamo-tamo.
'Ne znam Emma.'
'Ne mogu da dišem.'- govorila sam.
'Upomoć!'- uspela sam da viknem glasnije.
'Ne mogu,ne mogu.'- ponavljala sam nervozno.
'Emma smiri se,to je samo lift.'
'Klaustrofobična sam Roberto!'-ciknula sam,a on se odmah okrenuo prema meni.
'Ne mogu da dišem.'
'Ja znam šta treba da uradim kad su u pitanju napadi kaustrofobije,ali ćeš se opet naljutiti.'- rekao je i pogledao me.
'Nije mi dobro,radi šta hoćeš.'- koz uzdahne sam govorila,i već u sledećem trenutku sam bila snažno zagrljena.
Disala sam duboko i napokon se otvorila vrata lifta.
'Roberto?'- čula sam devojački glas i odmaknula sam se od njega.
'Da?'- kratko je rekao.
'Kako si? Nisam te odavno videla.'- iznenađeno je rekla devojka.
'Dobro je.'- kratko je rekao ponovo.
'Zar nećeš da nas upoznaš?'- pitala je gledajući u meni.
'Naravno. Emma ovo je Sofija,Sofija ovo je Emma,moja verenica.'- rekao je i uhvatio me za ruku.
'Verenica?'- iznenađeno je rekla.
'Da,verenica.'- uzvratio je,dok sam ja zbunjeno pratila šta pričaju.
'Ljubavi,idemo da ne zakasnimo na probu.'- rekao je i poljubio me u obraz.
Devojka je zbunjeno gledala u nas.
'Idemo onda.'- rekla sam,te je Roberto kratko pozdravio devojku i uputili smo se prema izlazu.
Otvorio mi je vrata,te sam ja ušla,a zatim je i on i brzo je izjurio.
'Guši me ova devojka,doslovno me guši.'- nervozno i kroz zube je rekao.
'Ko je ovo?'- pitala sam.
'Sofija,devojka koja je godinama zaljubljena u mene i doslovno psihopatski me svuda prati.'
'Opa. Zeznuto.'- kratko sam rekla i otvorila prozor.
Za nekih četerdeset minuta smo napokon,ali napokon stigli.
'Odabrala ti je mama haljinu,uđi samo u ovu prodavnicu i reci moje ime, idem da uzmem odelo.'- rekao je i otišao.
Nevoljno sam se namrštila i ušla u prodavnicu.
'Dobar dan,izvolite?'- sa osmehom me je upitala mlada prodavaćica.
'Dobar dan,došla sam da uzmem haljinu što je odabrala Lucija Dobrev.'- odgovorila sam,a ona me je čudno pogledala.
'Jeste li sigurni?'- upitala je.
'Da,zašto?'-sumnjičavo sam rekla.
'Izvinite što pitam ali da li je haljina za vas?'
'Da,da. Ima neki problem?'
'Mislim da je haljina previše velika, kao i da nije prikladna za vaše godište.'- nesigurno je rekla.
'Mogu da vidim haljinu?'
'Naravno,pratite me.'- rekla je,a ja sam se nasmešila i krenula za njom.
Devojka je doslovno pocrvenela od stida kad je pokazala haljinu,ćak se i devojka stidi ,a Lucija ne.
'Očekivala sam. Da li mogu da zamenim ovu haljinu?- pitala sam.
'Naravno. Možete da uzmete drugu haljinu za ovu cenu.'- rekla je.
'Razumem. Da li mogu da vidim druge haljine?'
'Naravno,dođite.'- rekla je,a ja sam se pratila.
'Nizak udarac gospođo Lucija.'- promrmljala sam.

Gledam se u ogledalu zadovoljno.
'Prelepo vam stoji.'- rekla je devojka.
'Hvala vam puno. Ova će biti,molim vas spremite je.'- rekla sam,a devojla je klimnula glavom,te sam se ja presvukla.
Uzela sam kesu i nasmešila se.
'Hvala vam puno.'- rekla sam i mahnula devojkama.
Izašla sam iz prodavnice i ugledala Roberta koji nervozno cupka nogom.
'Gde si do sad devojko?'- upitao je.
'Evo me.'- kratko sam rekla.
'Hvala vam na iscrpnom odgovoru, pitao sam zašto si se toliko zadržala unutra?'
'Znaš mene,čisim smeće koje tvoja majka napravi.'- otrovno sam mu rekla i ušla u auto.
'Još u zlataru da završimo i gotovo.'- rekao je i upalio auto,te smo krenuli.
Za nepunih deset minuta je zaustavio auto na parkingu,te smo izašli i uputili smo se.
'Dobar dan gospodine Roberto.'- uzviknuo je stari gospodin,vidno srećan što je ugledao Roberta.
'Dobar dan čika Andreje. Da vas upoznam moja verenica Emma.'- rekao je,te smo se rukovali.
'O čestitam.'- veselo je rekao gospodin.
'Eee,koji te je vetar doneo ovde?'- nastavio je.
'Prvo par burme i drugo verenički prsten.'- sa osmehom je rekao Roberto,te je vidno stari gospodin izvadio gomilu prstenje.
'Samo vi birajte.'- rekao je i ostavio nas je.
Roberto me je pustio da odaberem burme, te sam se ja odlučila za jedan par zlatne burme.
'A ovo je za tebe.'- rekao je i uzeo mi je desnu ruku,te se za tren na mom prstu našao veliki dijamantski prsten.
'A ne,ne, ovo je previše,sigurno košta milione.'- rekla sam mu tiho.
'Dobro jesi li ti svestna da postaješ Dobrev,vrlo uskoro?'- pitao je sa osmehom.
'Ovo je previše za mene.'- odgovorila sam.
'Emma,prestani. Ovo je tvoj verenički prsten,tačka.'
Namrštila sam se.
'Čika Andreje,ja bih da platim.'- uzviknuo je,te se čovek ubrzo pojavio.
'Odabir burme je prelep,svaka čast kćeri.'- rekao je,a ja sam se nasmešila.
⬇️

'Pretpostavljam da je Roberto odabrao verenički prsten.'- kroz smeh je rekao,a on je ponosno klimnuo glavom.
'Želim vam da ih nosite do kraja životu uvek uz sreću i ljubav.'- rekao je,a ja sam se nasmešila i uzela kesu koju mi je pružio.
'Sačekaj me u kolima,dolazim odmah.'- rekao je,te sam ja izašla iz prodavnice.
Gledala sam prstena.
Bože Gospode bukvalno nosim milione na jednom prstu,nimalo mi se ne dopada to.
Stvorio mi je veliki teret odjednom, šta je bilo potrebe da kupuje verenički prsten,kad već imamo burme.
Sela sam u auto i poslala devojkama sliku od prstena.⬇️

Ubrzo je došao i on,te me je odneo kući.
Izašla sam iz auta,a i on je takođe,dok je jednim potezom izvadio naočare za sunce i pružio mi je kesu.
'Hvala ti.'- rekla sam,te sam krenula da idem kući.
'Vidimo se sutra.'- začula sam njegov glas,te sam samo produžila dalje.

■ROBERTO POV■

Još jedan nastavak je ovde!
Kako vam se za sada sviđa priča?
Možda imate neke ideje,kako da nastavim dalje,ako imate slobodno pišite⬇️
Šaljem vam poljupce.💋👋