Kako znaš da je to ljubav?✔

Budi hrabra!

■ROBERTO POV■
Svi me izluđuju. Ovaj dan nije mogao gore da prođe. Prvo ona ludaca,pa tata, pa opet ona,pa ona od jutros, pa opet tata... Katastrofa.
'Brate gde si odlutao? Sat vremena pričam za večerašnju žurku.'- mahnuo mi je ispred očiju moj najbolji brat.
'Važi brate,dogovoreno. Dođi kod mene,pa idemo gde ti duša poželi.'- odgovorio sam.
'Misliš na onu curu?'- upitao je Mario kroz smeh.
'Kako da ne!'- uzviknuo sam.
'Pogledaj mi prozor,pogledaj.'- nastavio sam,a on se smejao.
'Božja kazna za sve one koje si povredio.'
'Jako si duhovit ti nešto danas.'- sarkastično sam rekao,a on je kratko odgovorio 'Uvek'.

■EMMA POV■
Sedim u svoju sobu dok se nerviram i planiram kako da saopštim bratu da ja ne želim idiota Dana.
Moje razmišljenje je prekinuo zvono telefona.
Uzela sam telefon i javila se.
'Kako si devojko?'- čula sam Dariu.
'Bedno draga. Savršeno očajno.'- nevoljno sam rekla.
'Šta se desilo,čekaj da pustim spikerfon da čuje i Antonia.'
'Onaj glupi Dane je rekao bratu kako želi da se viđimo,a  zatim i da se venčamo.'
'Šta!?'- obe su istovremeno rekle.
'I kako si ti sada?'- upitala je Antonia.
'Bedno. Mrzim ceo svet.'
'Šta si ti rekla?'- upitala je Daria.
'Šta da kažem,rekla sam da ne želim, ali ko mene sluša. I onako mi je ceo dan katastrofalan još mi je ovo trebalo.'
'Šta se desilo?'
'Kad sam izašla iz autobusa na putu do firmi ,neki dečko me je pratio autom i govorio svakakvr gluposti.'
'Iii!?'- obe su rekle.
'Prvo nisam obračala pažnju,već kad je prešao granicu moje samokontrole uzela sam kamen i polomils mu prozor, kasnije se ispostavilo da je to Ninov sin,tatin prijatelj znate već.'- čula sam njihov smeh.
'Celi dan se raspravljam sa njim. Zatim je došla jedna devojka pretila je da će da se ubije ako ovaj ne izađe iz firme. Kad je nju oterao,opet je navalio na mene đubre jedno.'- iznervirano sam rekla.
'Dobro,a ti zar ga nisi do sad upoznala?'- pitala je Antonia.
'Šta mene zanima ko je on. Uostalom bolje i što ga nisam upoznala ranije. Nevolja jedna.'
Čuo se njihov neprestani smeh,a zatim je neko pokucao na vrata,te sam ja brzo spustila.
'Uđi.'- kratko sam rekla i odmah zatim ugledala Bobu na vratima.
'Ti još uvek nisi spremna! Brzo spremi se,dolaze.'
'Ali bato, ja ne želim da se udam za tog glupana.'- protivila sam se.
'Dosta Emma! On je najbolja moguća prilika.'- povišio je ton i strogo me pogledao.
Uzdahnula sam i slegnula ramenima.
'Spremaj se. Za pet minuta da si gotova.'- naredio je,a ja sam se cinički nasmešila.
'Jao šta da radim?'- promrmljala sam sebi u bradu,nakon što je on zatvorio vrata.

Obukla sam crnu, široku haljinu do kolena. Gore je bila skroz zatvorena i na dugim providim rukavima.
Kao da smo u prošlom veku.
Izašla sam iz sobe i ugledala kako su se svi okupili u dnevni boravak.
Na stolu je stajalo belo cveće i bombonjeru .
Ugledala sam onog Daneta sa njegovim blesavim osmehom i pogledom.
'Emma pozdravi se sa gostima.'- zapovedao je Boba.
'Dobro veće.'- kratko,nezadovoljno sam rekla.
'Kćeri idi napravi kafu.'- rekla je mama,a ja sam klimnula glavom i pobegla u kuhinju samo da ne gledam onog glupana.

■DORIS POV■
Trideset minuta se razvlaći priča,a Emmu nigde nema.
'Da vidim ja gde se zadržala, možda ne može da pogodi kafu sa penom,pa se stidi ispred svekra i svekrve.'- rekla sam i brzim koracima otišla u kuhinju.
Kafa je prevrila. Kipi. Emmu nigde nema.
'Bobo! Nema Emmu! Pobegla je.'- istrčala sam u dnevni boravak,a svi su skočili.

■EMMA POV■
Trčim brzo gde me noge nose. Ne smem kod Darie i Antonie. Gde ću sad!?
Nastavila sam sve brže i brže da trčim.
Setila sam se da kod mene imam kljuc firme,tako da sam odlučila da se sakrijem tamo.
Ušla sam u taksi i za petnaesetak minuta sam bila tamo.
Otključila sam i ušla.
Tužno sam pronašla svoj sto i sela. Suze su već počele da se slivaju,a ja proklinjem i sebe i onog glupana.
'Zašto se sve meni dešava?'- tiho sam kroz suze rekla.
Odjednom sam čula otvaranje vrata,a ja sam se mahinalno sakrila ispod stola i usput srušila nešto,što je odjeknulo kroz čitavu prostoriju.
Gledala sam korake kako hodaju vamo-tamo.
Verovatno je taj neko tražio mene.
Samo što sam pomislila to,ugledala sam njega.
Uzdahnula sam i ispravila se.
'Šta radiš ti ovde ovako kasno?'- začula sam njegov glas.
'Zaboravila sam nešto.'- kratko sam odgovorila,brisajući suze.
'Zašto plačeš?'- upitao je znatiželjno,a ja sam sela na stolicu.
'Ništa.'
Seo je odmah do mene i pružio maramicu,koju je izvadio iz elegantnog sakoa.
'Od koga si pobegla?'- opet pitanje.
'Slobodno reci, možda mogu da ti pomognem.'
Čutala sam svo vreme.
'Mislim da ima veze za onog razgovora od pre. Udaja?'- upitao je.
Kratko sam klimnula glavom.
'Slušam.'- rekao je.
'Duga je to priča.'
'Onda je odlično što imamo svo vreme ovog sveta.'- rekao je i nasmešio se.

■Petnaesetak minuta kasnije■
'Dakle,žele da te udaju protiv tvoje volje,za čoveka kojeg prezireš?'- upitao je.
'Da.'
'Znaš šta je problem?'
'Ne. Prosvetli me.'- ironično sam rekla.
'Zato što si ti sa svima dobra. Uvek radiš ono što tvoja braća žele. Budi malo loša devojka. Pokaži im da ne može to tako. U dvadeset prvom veku oni još se drže kodu cašti i zabrane.'

Odjednom se čulo trubenje,dranje mog imena i pucanje.
Pogledala sam u Roberta isplašeno.
'Ubiće me.'- kratko sam rekla.

Nastavak je ovde!
Hvala puno svima što čitaju priču i daju mi inspiraciju da nastavim da pišem! Saljem poljupce!❤