Kako znaš da je to ljubav?✔

Idiot.

U pravo je.
Ja nosim prokletstvo na leđima. Ne mogu da budem loša osoba,ludi osećaj krivice mi ne da mira.
'Možda si u pravo.'
'Kako?'- iznenađeno me gleda.
'Rekla si da sam u pravo ili me sluh vara?'
'Rekla sam možda.'
'Hvalimm te Božee!'-izdrao se,pogledao gore i pržio ruke prema Boga.
'Ti si dečko lud.'- u čudu sam rekla.
'Nisam lud draga, savršen sam. Ludilo je deo mog šarma.'- rekao je i namignuo mi.
'Da Bog da ti oko ispalo.'- promrmljala sam.
'Čuo sam te.'
'Drago mi je.'- uzvratila sam mu otrovno.
'Emma,ajde da pričamo o lepim temama.'- veselo je predložio.
'Ja tebe stvarno ne razumem. Ti kao da si žena u pms-u,menjaš raspoloženje na svaki sat.'- nervozno sam mu rekla,davajući mu do znanja da mi smeta njegovo ponašanje.
'Kakav je osećaj biti udata?'-ko iz topa je pitao.
'Šta?'
'Kakav je osećaj biti udata,ono živiš u toj kući onda odjednom živiš u drugoj, kakav je osećaj kad se vratiš?'- zamišljeno je pitao.
'Nema lepšeg osećaja nego vratiti se kući. Na pragu te čekaju osmesi najdražih,miriš tvojih omiljenih kolaća zato što majka zna da iznenadi. Sećanje kako trčiš prema mame i tate, osećaj je ist,samo što nije kao pre zato što jedan od njih više nije ovde. Svaki kutak donosi sećanje. Svađe sa braćama, vožnja bicikla, onaj bol kad prvi put padneš, suze, nije važno da li radosnice ili one suze kad nema šta da se jede,zbog ocene u školi,zbog vređanja, zbog očeve smrti, sve ti prolazi kroz glavu. Shvataš da jednostavno ti ne živiš više tamo nego u drugoj kući,da se oni raduju kad im dolaziš u posetu,kao da si gost...'- unesila sam se u njegovo pitanje.
'Vidiš kako si se smirila.'- rekao je kroz osmeh.
'Ajde beži,budalo jedna.'
'Emma ajmo u šetnju!'
'Kakva te šetnja spopala,neću u šetnju sa tobom.'- rekla sam i nastavila sa jelom.
'A zašto nećeš sa mnom molim lepo?'- prekrstio je ruke znatiželjno treptajući.
'Zato što kad rešimo negde da pođemo ili se posvađamo ovde ili na putu do željenje destinacije ili kad dođemo tamo,bas zato neću.'
'Evo ovaj put neće tako biti. Ima sećernu vunu i tursku halvu,eee popit ćemo turski čaj na obalu. Ajde biće lepo!'- uzbuđeno je govorio.
'Vidi Roberto, nije mi do svađe,ako želiš svađu mogu da ti podignem pritisak za pet minuta,a onda me ostavi na miru.'
'Emma,naljutiću se!'
'Baš me briga.'
'Ali biće ti žao.'
'Neće mi biti žao.'
'Posebno ne tebe.'- nastavila sam.
'Dobro Emma, neka bude tako.'
'Dobro Roberto,neka bude.'
Prekrstio je ruke i namrgođeno je gledao mene ,koja sam zadovoljno jela svoju večeru.
'Džabe me tako gledaš.'- rekla sam kroz zalogaj.
'Ne pričam s' tobom.'- ljuto je rekao.
'Stvarno?'- radosno sam rekla.
'Da.'
'Hvalim te Bože.'- kroz smeh sam rekla,te obrisala usta salavetom i ustala, te sam krenula  nazad prema sobu.

Tu je nastavaak!
Mislim da ću napisati još jedan,ali ništa ne obećajem.
Hvala vam puno od srcaa! ❤