Kako znaš da je to ljubav?✔

Neću.

'Ti si lud čoveče.'- kroz smeh sam rekla,dok me je on vukao da se spremim.
'Ti se spremaj,biću dole u baru.'- rekao je i zadovoljno je napustio sobu.
Prvo sam se našminkala,blagi sloj pudera,malo bronzera i ruža,zarim hajlajter,tuš,maskara i malo sjaja za usne.
Obukla sam ovo:⬇️

■ROBERTO POV■
Ispijam već treće piće po redu. Nervoza mi je strujila kroz telo.
'Gde je ova žena?'- promrmljao sam.
"Možda se predomislila."-glasić u meni je progovorio i odmah nakon sekund ona je to demantovala hodajući prema meni u prelepom izdanju.
'Ja sam spremna.'- rekla je veselo.
'Ajde onda idemo.'- rekao sam i dovršio piće na eks.
Uhvatio sam joj ruku u prolazu,te smo nastavili da hodamo.
'Moguće je da ima novinara.'- rekao sam kako bih opravdao sebe,ali više je to bilo zbog mene,zato što ja tako govorim da je ona moja.
Razlog mog ponašanja od juče je bila želja da je oteram od sebe,zato što mi ne da mira. Zato što je guram od sebe, a želim da je zagrlim i nikad ne pustim. Ušla mi je pod kožu,zavukla se i ostala tu. Kad se smeje je najlepša, kad se ljuti još više,Bože kako je samo neiskvarena i naivna.

■EMMA POV■
On mi drži ruku,ja se topim.
Zaštoo?
Budi hladna Emma,samo smireno.
Zašto kad ga pogledam imam osećaj kao da je okej sve što je do sad uradio.

Jedem šećernu vunicu i smejem se kao dete. Oduvek sam je volela.
'Tata je znao ovako da me obraduje. Kao dete sam ludo volela šećernu vunu,a i sad je tako. Neke stvari se ne menjaju.'- kroz smeh sam rekla.
'Uvek se ovako smej.'- rekao je Roberto,a ja sam ga zbunjeno pogledala.
'Zašto?'
'Zato što si mnogo lepa kad se smeješ.'- uz široki osmeh je rekao,a ja sam najverovatnije pocrvenela.
'Postala si kao jagodica.'- uštinuo me je za obraz i nasmejao se.
Povukao me je i uneo u zabavni park.
Prepuno je bilo.
Ludo smo se zabavljali. Vozili smo se na kolice,Roberto je pucao i osvojio mi je ogromnu medu.
'Ajmo na ovo Emma!'-radosno je rekao.
'Ne!'- povukla sam ga za ruku.
Okrenuo se i pogledao me.
'Plašim se.'- nastavila sam.
'Ja sam ovde.'- rekao je i pomazio mi obraz.
'Idemo?'- pitao je.
'Da.'- kratko sam rekla.
Da je pitao da sednem na let pravo za pakao bi rekla bi da,bez treptaja.
Bojažljivo sam sela i zatvorila oči.
Osetila sam toplu ruku kako se isprepletila sa mojim prstima.
Kad je počelo da ide prema gore,počela sam da vičem.
'Spustitee mee!!'
'Neću više!'
'Hoću dole!'
'Spustite mee!'- derala sam se,a Roberto je umirao od smeha uz sve to pokušavao je da me smiri.
'Emma samo pogledaj.'- rekao je,a ja sam bojažljivo otvorila oči i videla da smo visoko gore,i da se sve vidi.
'Kako je lepo!'- glasno sam rekla,a on se nasmijao glasno.
'Emma,želim nešto da te pitam.'- rekao je kroz smeh.
'Ha? Reci?'- još više zbunjeno sam rekla.

Evo ga nastavaak!
Šta mislite šta je njegovo pitanje i šta vi priželjkujete da je pita?🤗