Sudbina na čudan i urnebesan način spaja dvoje mladih ljudi.Mlad i zgodan neženja,koji je svaki dan na naslovnoj strani sa različitim devojkama,sin je ugledne porodice i totalna suprotnost njegovog oca. Neiskvarena,naivna cura koja gleda samo dobro...
Oči su mi se ispunile suzama. Zašto ja plačem? Zašto? Ne znači mi ništa! Ne volim ga! Nas odnos je laž! Zašto se nerviram?! Kukavica! Mrzim ga! 'Gospođo Emma gde idemo?'- upitao je šofer. 'Ti ne ideš,ja idem.'- rekla sam,a on je klimnuo glavom i otvorio vrata. Ušla sam,te upalila auto i dala gas. Umouwrna sam. Umorna sam od pokušaja da uvek sve razumem, oprostim,zaboravim,prebolim... Umorna sam od toga da sam ja uvek tu za sve,da svima pokušavam pomoći,a kada ja trebam nekoga ili su zauzeti ili se prave da me slušaju,a ustvari su u nekom svom filmu,a tu su samo kako bi bili uz mene. Umorna sam od svih razočarenja,od straha da ostanem povređena,od laži i lažnih obećanja koje svakodnevno čujem. Tako mi je dosta svega. Oči su mi umorne. Vozila sam vise od dva sata i napokon stigla daleko od svega. Stala sam i pogledala malenu kućicu odmah do obale. Setila sam se kako sam kao devojćica radosno skalutala okolo. Kad sam bila mala žurila sam da odrastem što pre,sad bih sve dala da se vratim nazad. Pronašla sam ključ između stare grede i otključala. Otvorila sam vrata i gledala okolo. Nismo došli ovde od kad je tata preminuo. Uvek dobar čovek umre mlad... Stala sam ispred njegovu veliku sliku, a do nje slika porodice. 'Moj anđele čuvaru, da li je gore bolje? Ovde ništa više nije isto. Ja nisam ista. Postala sam hladna osoba tata,ubili su u mene tople emocije. Iz danom u dan sve više mi fališ. Kažu da vreme leči rane,ali ne leči. Bez tebe oće moj život je težak,ovaj bol će zauvek ostati urežan u mom srcu. Dotakla sam dno života. Lažem sve oko sebe. Sutra se udajem.(sarkastičan smeh kroz suze) Znam da me gledaš i da nisi baš ponosan i srećan zbog toga. Izvinjavam ti se. Molim za oproštaj. Nije on čovek o kom si ti maštao...'- obrisala sam suze rukom i legla na krevet.
■ROBERTO POV■ Celu noć nije došla kući. Trenutno sedimo u hotelskoj sobi,ja, Mario i njene dve prijateljice. Nemo gledam u venčanicu koja je bila okačena. 'Brate...' 'Doći će.'- prekinuo sam Maria. 'Za dva sata počinje ceremonija,gosti već polako dolaze.'- rekao je Mario. 'Da pozovemo policiju, nestala je.'- upitao je ponovo. 'Kakva bre policija? Ko je nestao?'- okrenuo sam se prema vratima kad sam čuo njen glas. Daria i Antonia su je već grlile. Krenuo sam peema njoj,ali mi je rukom pokazala da stanem. 'Nema potrebe. Napustite sobu da se spremim.'- rekla je grubo. 'Hvala ti.'- rekao sam. 'Ja ispunjavam svoja obećanja.'-uzvratila je. 'Izvini što sam te razočarao.'- nastavio sam. 'Nisi ti kriv,ja sam kriva. Očekivala sam više od tebe,imala sam previsoka očekivanja,a govno je govno od samog početka.'-pognuo sam glavu i izašao bez reči.
Sišao sam zajedno sa Mariom u salu gde se trebala održati ceremonija. Uhvatio sam se odmah za alkohola. 'Jesi li dobro?'- upitao me je Mario. 'Nisam. Gadim joj se.' 'Brate zašto je tebi toliko stalo i onako je lažan brak.' Odmahnuo sam glavom i popio čašu na eks. Sat vremena kasnije ugledao sam nju. Bela venčanica joj je stajala savršeno. Hodala je prema meni dostojanstveno, hladno,bez emocija. Uzela mi je čašu iz ruke i popila na eks. 'Ovo će biti dugo veče.'- rekla je i namrštila se,verovatno od jačine alkohola. 'Gospodine Roberto, molim vas da otvorite venčanje.'- rekao je fotograf,a mi smo klimnuli glavom i pošli za njim. 'Misliš da ćemo uspeti?'-upitao sam je. 'Nema nazad.'- kratko je rekla .
'Molim vas velikim aplauzom pozdravite gospodina i gospođu Dobrev!'-začuo se glas,te sam osetio kako me je uhvatila ispod ruke. Ljudi su tapšali dok smo mi sa osmehom hodali prema sto na kome nas je čekao matičar. Povukao sam joj stolicu ,a ona je sela, zatim sam se smestio odmah do nje.
■EMMA POV■ Plešemo uz ritmu pesme. Ne mogu ni da ga gledam u lice. Samo želim da se ovo veče prokleto završi.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
'Pa golupčići ovo vam je poklon od mene!'- pružio mi je kovertu Teo. Roberto je znatiželjno otvorio i čitao malu poruku,a zatim izvadio avionske karte. Čekaj malo avionske karte? 'Medeni mesec u Turskoj.'- sa osmehom je rekao Roberto. 'Izgleda da ćete ići na dva medena meseca.'- rekao je čika Nino,te je on pružio kovertu. 'Ovo je od mene i Lucije,želimo vam da ostarite zajedno,da se volite i da imate puno razumevanja.'- rekao je i zagrlio nas. 'Znači idemo u Tursku i u Parizu.'- radosno je rekao Roberto. 'I u Londonu.'- dobacile su Daria i Antonia kroz smeh. 'Aman ljudi vi nas ne želite oko sebe, kako ste krenuli nećemo biti sa vama mesec dana.'- rekla sam i izmamila svima osmeh.
Konačno je sve gotovo. Nalazimo se u spavaoni,dok se ja mučim u toaletu da otkopčam ovu prokletu venčanicu. 'Dođavola!'- uzviknula sam jako. Čula sam kucanje. 'Emma jesi li dobro?' 'Da.'- kratko sam rekla. Da li da potražim pomoć? Pokušala sam ponovo ali bezuspešno. Pogledala sam se u ogledalu i besno se namrštila. Izašla sam iz toaleta. 'Da li možeš da mi otkopčaš ovu prokletu venčanicu?'- upitala sam,a on je klimnuo glavom i krenuo prema meni,te se blago zateturao. 'Manje alkohola.'- rekla sam,a on se nasmešio. Došao je do mene,te sam osetila njegov dah na svome vratu,a vrlo ubrzo i njegove hladne ruke,te sam se naježila.
Evo ga nastavaak! Idemo ovu noć ponovo maratonski😂 Kako vam se sviđa? Sledu urnebesni nastavci! 😂
