Na putu prema sobi Roberto je hodao iza mene i ne pričao ništa,dok sam ja veselo pevušila u sebi.
'Odavno si čekala ovo. Vidi se.'- progovorio je,te sam ja pogledala na sat.
'Tačno 4 minuta si uspeo ništa da ne progovoriš. Rekord.'
'A ti brojiš vreme koliko ću da ćutim?'
'Brojim. Ovo je bilo najboljih 4 minuta od kad smo došli.'
'A je'l?'
'Jeste.'
'Dobro Emma,evo neću da ti narušavam mir.'- nadureno je rekao i zalupio vrata sobe za sobom.
'Polako nije vrata kriva.'-promrmljao je nešto u sebi i bacio se na krevet.
Otvorila sam svoj kofer i izvadila pribor za crtanje.
Kroz pevušenje sam spremila sve i sela da crtam.Okrećem se prema Robertu i vidim da spava,te sam pogledala na sat.
'O skoro je zora.'- promrmljala sam umorno trljajući oči.
Nije ni čudo da je svanulo,kad pogledam crteže dobro da nije podne.
'Ali je vredelo.'-zadovoljno promrmljam,te ustanem i protegnem se.
Istuširala sam se,obavila higienu,pa sam se vratila u sobu.
Hodajući sam se sapela,te sam poljubila pod kao nikad do sad.
Roberto je sripao iz kreveta i došao do mene.
'Emma,šta se desilo?'-hrpavim glasom je pitao.
'Malo sam pala.'- rekla sam,te sam se ispravila u sedeći položaj.
Gledao me je neko vreme pokušavajući verovatno da shvati kako sam pala,te je počeo da se smeje.
'Samo malo?'- pitao je.
'Malo.'- rekla sam i ja kroz smeh.
Pomogao mi je da se ispravim, te sam se bacila na krevet.
'Zašto su ti natekle oči toliko?'- pitao je trljajući oči.
'Možda zato što sam dočekala zoru.'
'Ah Emma.'- promrmljao je.
'Spavaj ajde.'
'Spavaj i ti probudila sam te.'
'Usput hvala što si me pokrila.'- rekao je.●FLASHBACK●
Ustala sam da uzmem čašu vode,te sam ugledala Roberta kako je zaspao.
Uzela sam ćebence i pokrila ga.
"Pokrij ga lepo glupačo,spava neće te pojesti."- prekorio me je glasić,nakon što sam samo bacila ćebe na njega.
Uzela sam ćebe i ušuškala ga.
'Emmice...'- mrmljao je u snu.
Je'l rekao ovaj Emmice ili sam ja prolupala?●END OF FLASHBACK●
'Nema na čemu.'- kratko sam rekla i zatvorila oči.
Osetila sam kako polako tonem u san.Miris kafe koji se orio sobom mi je otvorio oči.
Prvo što sam ugledala je bio Roberto sa poslužavnikom u rukama.
'Dobro jutro ili dobar dan.'- rekao je kroz smeh.
'Dobro jutro.'- pročistila sam grlo.
Pogledala sam na sat trljajući oči u pokušaju da vidim vreme.
'Pola četiri,popodne.'- rekao je Roberto.
'Oho,dan je prošla.'- ispravila sam se u sedeći položaj.
'Ovo je za tebe.'- rekao je kratko i ostavio mi poslužavnik na noge.
'Hvala ti.'
'Umeš da se zahvališ znači.'- kroz smeh je rekao.
'Znam ja da kažem i hvala i izvini, ako je to potrebno i ako je osoba zaslužila.'
'Prijatno.'-uz kratak smeh je izgovorio.
Otpila sam gutljaj kafe i odmah mi je bilo bolje.
'Ova kafa bi me tačno iz mrtvih digla.'- promrmljala sam dok sam stavljala mini kroasan u usta.
'Vreme je bolje danas. Sunce sija.'- rekao je Roberto.
'Mhm,super.'
'Možemo da idemo kasnije u šetnju.'- nesigurno je predložio.
'Može.'
'Stvarno?!'- iznenađeno je rekao.
'Mhm.'
'Onda idemo na sećernu vunu i na halvu i na turski čaj!'- ustao je i šetao kroz sobu,uzbuđeno govoreći gde možemo ići.
'Dobro Roberto,uzmi dah.'- kroz smeh sam rekla.Tu je nastavaak!
Evo ja ustala još od ranog jutra da vam sredim nastavak i objavim ga😂
Kako vam se sviđa?
Šta mislite o Robertu i Emmi?
Pišite svoje komentare,dok ja spremim sledeći deo.⬇️
YOU ARE READING
Kako znaš da je to ljubav?✔
RomanceSudbina na čudan i urnebesan način spaja dvoje mladih ljudi.Mlad i zgodan neženja,koji je svaki dan na naslovnoj strani sa različitim devojkama,sin je ugledne porodice i totalna suprotnost njegovog oca. Neiskvarena,naivna cura koja gleda samo dobro...