Kako znaš da je to ljubav?✔

Nada?

■ROBERTO POV■
'Stani Emma!'- uzviknuo sam po stoti put,ali je tvrdoglavija nego što sam mislio.
Uhavtio sam joj ruku,te se ona okrenula.
'Šta je!?'- uzvratila mi je glasno.
'Smiri se,svi nas gledaju.'- tiho sam rekao,dok sam se kiselo smeškao i uhvatio je za ruku.
'Pusti mi ruku!'- trgla je grubo moju ruku i strogo me pogledala.
'Emma,smiri se,osim ako ne želiš da sutra budemo u sve moguće novine na naslovnoj strani i na večerašnjim vestima.'- odgovorio sam,a ona je promenila pogled.
'Onda me pusti i gubi mi se sa očiju.'- rekla je i krenula da hoda.
'Emma!'-ponovo sam dotrčao do nje i ponovo je uhvatio za ruku.
'Roberto pusti me na miru.'- tiho je rekla.
'Izvini,stvarno nisam hteo.'- odgovorio sam.
'Znaš šta mi znači ovo tvoje izvinjenje?'- upitala je i pogledala me pravo u oči,dok sam video da su joj oči pune suza.
'Ništa. Jedno veliko,ogromno, bezvredno ništa.- rekla je ravnodušno.
'Molim te nemoj da plačeš.'- tiho sam rekao,a onda me je iznenadio glasan smeh sa njene strane.
'Ja jako rijetko kad plačem zbog ljudi. Puno puta me ljudi jako povrede,ali ne plačem,od toliko razočarenja nemogu plakati. I,ako me vidiš nekad sa suzama,to je zbog nekog koga jako volim,a mislim da si i sam svestan da ne značiš mi toliko da pustim suzu zbog tebe. Sad mi pusti ruku i idi zabavljaj se.'- otrovno je rekla podignutom glavom,te ponovo grubo trgla moju ruku i nastavila da hoda.
Stajao sam kao kip i gledao je kako hoda,a onda me je zvono vratio u realnost.
'Da?'
'Gde si brate?'- čuo sam Maria,a onda i ženski smeh.
'Idem da razgovaram sa ocem. Idite vi, nisam raspoložen.'-rekao sam,a onda sam spustio slušalicu.
Zalupio sam vrata i izjurio prema firmu.

■EMMA POV■
Hodam ulicom prema kafića blizu Antonievo radno mesto.
Dogovorile smo se da se nađemo tamo.
Za neki desetak minuta sam stigla i ugledala nju kako sedi za jednim stolom i čačka telefon.
'Ćao Antoni.'- rekla sam,a ona se trgla i zagrlila me.
'Šta se desilo? Bleda si!'- izbezumljeno je gledala u mene.
'Od vrućine.'- brzopleto sam rekla.
'Poznajem te od malena,znam kad lažeš.'- rekla je i slegnula ramenima.
'Posvađala sam se sa Robertom.'- nesigurno sam rekla,a onda sam kratkim rećima naručila kapučino.
'Pa šta?'
'Ništa. Isponašao se kao idiot, premišljam se u vezi braka.'
'Nema premišljanja curo! Ideš do kraja,završićeš fakultet,osnovaćeš svoj biznis, onda kraj braka,postaješ uspešna žena i gotovo.'- održala je motivacioni govor i pogledala me je zadihano.
'Samo što je tu jedan problem,a to je godinu dana,ako ne i više,braka sa Robertom.'- otpila sam gutljaj kapučina i uzdahnula.
'Biće sve okej. Ništa nije lako u životu, tu smo uvek da pomognemo.'- rekla je i uhvatila mi ruku.
'Hvala ti. Da niste ti i Daria,odavno bih poludela.'- uzvratila sam,a ona je slatko trepnula.

■ROBERTO POV■
Zakočio sam i izašao iz auta.
Pratile su me ženski pogledi,dok sam ja ovaj put samo prošao nezainteresovano i uputio se pravac prema kancelariji.
Kucnuo sam i ušao.
'Sedi Roberto.'- čuo sam očev glas,te sam seo.
'Ovo nije u redu. Znači verenica ti je tu,a ti otvoreno flertuješ sa drugim devojkama,šta ako se ona predomisli?'
'Pa neka se onda predomisli,šta da radim?'- rekao sam k'o iz topa,a on me je strogo pogledao.
'Zar nisi do juče govorio,ljubavi,volim te,a?'- uzvratio je otac.
Namrštio sam se.
'Brak nije šala sine. Nije to za jedan dan ili za jednu noć. Brak je sveta stvar,a Emma je i bolja nego što zaslužuješ, da se ne lažemo.'
'Pa naravno,svi su bolji od mene.'- izletelo mi je,dok sam razmišljao u sebi.
'Džabe ja tebi pokušavam da objasnim.'- uzdahnuo je otac i promrmljao "Stoko neodgojena.'
Namrštio sam se ,ovaj put zadržao svoje misli za sebe, i izašao uz njegovu dozvolu.

■EMMA POV■
Ušla sam u kuću i pravac u moju sobu da se presvučem,dok braća nisu došli.
Obukla sam pižame i legla u krevet.
Uzela sam tatinu sliku i gledala je.
'Sve je bilo lakše kad si ti bio ovde.'- tiho sam rekla i rukom prošla kroz sliku.
●FLASHBACK●
'Nadam se da ćeš jednog dana naći muškarca koji odgovara tebi,s kojim ćeš uživati,da budeš žena,majka,sestra i kćerka. Da budeš prava žena i da imaš lep život uz pravog muškarca pored sebe.'
'A kakav bi trebao biti on?'- upitala sam zbunjeno, slušajući pomno šta mi pristari čovek govori.
Nasmešio se na moje pitanje.
'Da gleda utakmice sa nama i da bude bogat!'- uzviknuo je Viktor.
Otac ga je pogledao,a on se smirio.
'Bitno je sa bude tvoj,da ga voliš. Nije bitno da li će gledati utakmice sa nama,sve dok se bude igrao sa djecom koju ćeš mu ti roditi i dok bude sa njim uživao u svim divnim,u nervoznim,u frustrirajućim trenutcima,kakvim i vi meni priređujete. Nije mi važno koliko će imati novca i da li će biti bogat,sve dok bude dijelio sa tobom i ono malo što ima,a ne lumpovao noćima. Nije važno niti njegovo političko opredeljenje,nije važna niti boja njegove kože,sve dok on boji vaše živote sa ljubavlju,strpljenjem i nežnošću. Na kraju krajeva,ako ti njega voliš,i najbitnije,ako on tebe voli, meni neće biti važno što smo razlićiti,sve dok imamo jedno nešto što nas spaja,a to si ti.Tvoja sreća je najbitnija. '- pomazio mi je kosu,dok sam se nasmešila.
●END OF FLASHBACK●
To je bio mesec dana pre nego što je preminuo. Kao da je hteo da kaže sve što je godinama skupljao u sebi, ono najbitnije što je čuvao.
Suza mi je skliznula,a ja sam je izbrisala.
'Znam da si tu negde,da me gledaš i čuvaš. Znam da znaš ovu moju veliku tajnu,takođe želim da znaš da mi je žao. Jako mi je žao što nisam ispunila ono što si mi tad rekao i što si očekivao. Nisam se zaljubila, ne voli me kao Boga,ne vidi u meni anđela. Jedino što je tačno,ono što je Viktor rekao,a to je bogatstvo. Sve milione kojih ima su premalo, ne znače mi ništa tata,nemogu me usrećiti. Mrzim sebe zato što nisam ispunila ono zadnje, najbitnije. Nadam se da ćeš mi oprostiti. Vidimo se,nekad.'- tiho sam rekla,i poljubila sliku,zatim je opet stavila na mali ormarćić,odmah do kreveta.

Evo mene opet,kad mene nema nije to,to😂
Šalim se. 😂
Nadam se da vam se sviđa način na koji pišem,kao i događaje koje se dešavaju.
Pozdrave!👋