Kako znaš da je to ljubav?✔

Nikad!

'Idem ja da završim neki posao, dosta sam sedeo,moram da završim neke stvari ovde u ambasadi.'- rekao je i ustao iz stolice.
'Ooo,dobro onda. Dođi opet.'- rekla sam,te smo se zagrlili i on je otišao.
Ustala sam i otišla u kancelariju da napravim sebi čaj.
Iscedila sam limon i stavila parče limona unutra u šoljicu,te sam se vratila nazad na svoje mesto.
Nije prošlo ni pet minuta ugledala sam potištenu Dariu koja hoda nevoljno prema meni.
Iskočila sam iz stolice i pritrčala prema njoj.
'Daria šta ti je?'- zabrinuto sam pitala i dovela je do stolice.
'Jako sam loše.'- rekla je bez želje za životot.
'Curo pričaj šta je!?'- izbezumljeno sam je pitala i ugledala Roberta koji je pritrčao čim je čuo moj uzvik.
'Na godišnom sam odmoru.'- rekla je i stavila svoje ruke na lice.
'Molim?'- upitala sam.
'Nakupili su mi se dani,znaš da ne uzimam odmor od kad sam krenula da radim.'- rekla je potišteno.
'Eee?'
'Šef me je oterao,rekao je da se ne vraćam dve nedelje. Tako mi je rekao, mnogo sam povređena. Molila sam ga da ne radi to,da ću da uzmem dan slobodan za tvoju svadbu,ali nije hteo da me sluša,pozvao je obezbeđenje i oni su me izbacili napolje.'- govorila je neprekidno,a ja sam gledala razgoračenim očima čas u nju,čas u Roberta.
'Pa idi šetaj,idu u šoping,uživaj u leto,idi kod tvojih,poseti ih.'- rekla sam joj.
'Šetala sam,draga,šetala sam. Bila sam u šoping kupila sam gomilu nepotrebnih stvari,bila sam u kafiću popila sam kafu i tri limunade,zatim sam bila u poslastičarnicu jela sam gomilu kolača i sladoleda,zatim sam se vratila u bolnicu. Pokušala sam da se ušunjam unutra ali me je obezbeđenje videlo i uhvatilo,čovek me je zgrabio preko ramena i nosio sve do taksija,zatim me je gurnuo unutra,ja sam ga molila da mi ne radi to,ali je rekao vozaću da me vozi što dalje. Kod mojih nisam mogla da idem ne pričam sa ocem,posvađana sam i sa mamom zato što sam oterala rodbinu iz slave kad sam se napila.Plakala sam i otišla kod Antoniu,ali ona nije bila tamo,pa došla ovde kod tebe.'
'Ti si luda curo! Ti si težak slučaj!'- Roberto je počeo da vrišti od smeha,a ja sam ga gađala sa olovkama,te je počeo uz smeh da beži u svoju kancelariju.
Počela sam i ja da se smejem zato što nisam više mogla da izdržim.
'Ti stvarno nisi normalna.'- govorila sam,a ona je samo tužno sedela.
'Emma,nove dizajne traži čika Nino.'- rekao je Mario.
'Otkud znaš da ima nove?'
'Video te je kako crtaš.'- rekao je i oamehnuo se,a ja sam mu dodala dizajne.
Krenuo je da hoda,ali se ponovo okrenuo.
'E,i da,ne dolikuje tako lepoj devojci da plače.'- rekao je i namignuo Darii.
'Ko lep? Ja lepa?'- rekla je zbunjeno i obrisala suze.
'Lepa si,ali si poremećena.'- rekla sam joj i izmamila njen smeh.
'Joj kad Antonia čuje ovoo.'- veselo sam rekla.
'Vi jedva čekate.'
Naručila sam joj kafu,te smo nastavile sa pričom.

■ROBERTO POV■

Ovaj deo je kraći nego obično,ali slede vrlo zanimljive stvari,nadam se da uživate čitajući!
Hvala puno svima koji čitaju!
Ostavite svoj vote,komentar i preporučite priču ukoliko mislite da je zanimljiva,naravno!
Pozdravljam!