Pod Nebom Firenze

8. Poglavlje

Dan je bio veoma lep i sunčan. Konačno se osećala toplota koja je nagoveštavala sve bolje i lepše dane za kojima je Beata žudela. Ništa joj prijatnije i dragocenije nije bilo od vremena provedenog u bašti ili u gradu, a da joj pritom zima ne smeta. Živela je za takve dane.

"Lissa, prestani da mučiš Beatu. Ne može se ona igrati sa tobom. Odrasla je devojka", nezadovoljno je dobacio Sergio gledajući u svoju malenu ćerku koja je pomalo bila nezadovoljna što upravo Beata nije znala da igra njenu igru.

"U redu je", uzvratila je Beata kroz osmeh, iako baš i nije bilo. Zaista jeste pomalo bilo naporno udovoljiti malom detetu, a da si odrastao. Iako je znala sa decom, što se tiče igranja, u tome je bila pravi amater baš kao da se ona kao mala nije igrala. Nije znala šta da uradi, a da se to Lissi svidi. Nije znala način.

"Ali ja želim da se igram", pobunila se Alessia, skoro udarajući nogom od pod, dok ju je Beata pokunjeno gledala.

"A da odeš i igraš se sa svojim vršnjacima? Sigurna sam da oni znaju tu tvoju igru", predložila je Beata, nesigurno gledajući u nju, dok je od Sergia potražila podršku koju je odmah i pružio.

"Alessia, idi se igraj na ljuljaškama, imaš tamo puno dece. Beata i ja imamo da razgovaramo o temama koje se tiču odraslih", malo oštrije je rekao, jer mu je i prekipelo to njeno durenje od ranog jutra, jer joj nije udovoljio kupanje u bazenu, a za koje je još uvek previše hladno. Bez pogovora se okrenula i otrčala kod ostale dece, a Beata neprimetno odahnula.

"Hvala ti. Zaista ponekad ne znam da udovoljim deci", obrazložila je idući zajedno sa njim do obližnje klupice koja je ovog dana jedina slobodna u parku u kom su doveli malu Lissu da se igra.

"Ne brini. Ponekad uhvatim i sam sebe kako ne znam da joj udovoljim, iako sam otac punih pet godina. A opet se trudim da joj to ne radim previše često, jer se deca brzo razmaze i na kraju su roditelji ti koji su krivi", objasnio je sležući ramenima i poklanjajući joj uverljiv osmeh od kog se opustila. "Jako teško je biti samohrani otac", dodao je potiho okrećući glavu u stranu, što je Beata ispratila.

"Kako Alessia podnosi to što odrasta bez majke?" upitala je nesigurno, jer je Sergio uglavnom izbegavao razgovor o njegovoj bivšoj ženi o kojoj zna samo da ih je napustila. O kako se saosećala sa tim detetom.

"Kao i svako dete. Previše je mala da bi shvatila neke stvari. Stalno priupitkuje gde je majka, da li će doći i da li je voli. Često sam uskraćen odgovorima, jer ih uglavnom nemam. Ne znam gde je, šta radi i da li će se ikada pojaviti pred njom i reći joj da se kaje što ju je ikada ostavila, kao ni to da li je uopšte voli. Svi bismo rekli da ipak ne, jer ju je napustila, ali sam naučio da nikada ne zaključujem pre vremena", otvorio je svoju dušu i pred Beatom izneo sve ono što je držao u sebi svih ovih godina. Beata nije primetila njegov čežljiv pogled koji je pobegao u daljinu i prema svim tim majkama koje su se brinula o svojoj deci.

Kada je dobio Alessiu sa Benedettom, mislio je da će oni biti divna porodica, sve je naslućivalo na to, jer je upravo ona isprva bila divna i brižna majka. Ništa nije naslućivalo na haos koji je došao malo manje od godinu dana kasnije. Znao je da Alessia nikada nije zaslužila da bude odbačena, kao ni to da ostane bez svoje jedine i prave majke koja nije marila. Zaista je uvideo da nije marila. Nijednu poruku nije poslala, pitala kako je ona i on. Gledao je svoju ćerku godinama kako se nada majčinom poklonu za rođendan. Nije imao snage da je gleda takvu, a ona je onda na isti datum dobijala taj dugoočekivani poklon sa potpisom njene majke. Znao je da pravi veliku grešku davajući joj nadu sa tim, ali nije imao izbora. Njena sreća mu je bila najvažnija.

"Da li znaš zašto ju je napustila?" tiho je upitala, ne želeći da bude previše radoznala iako jeste. Mnogo je želela da sazna kako je ta žena mogla da napusti to nevino i tako drago biće poput Alessie. Nije shvatala. Dosta je stvari koje svi nekada nismo shvatali. Ima stvari koje ni nisu na nama da ih shvatimo - to je život.