Pod Nebom Firenze

5. Poglavlje

Sedela je nepomično na istom mestu već pola sata i prstom kopala po rupici na svojim farmerkama koja je bila iscepana, dok je svako malo pogledom ispratila Alesandra koji je nestrpljivo hodao ispred nje. Uzdisala je malo umorno, jer nije volela dugo da sedi, a i najiskrenije, nije se osećala nešto previše dobro, ali je opet računala da je u bolnici, pa šta god da bude tu je.

Nisu previše razmenili reči za ovih pola sata, jer ruku na srce, nisu imali o čemu previše i da pričaju. Uglavnom su im se poneki pogledi sretali i osmehe poklanjali čisto da ne bude previše neprijatno za oboje, a osećali su je itekako.

Krišom ga je pratila pogledom, kako svoj crni prsluk spušta preko ramena, jer se oseća toplota koja i nju hvata, ali nije obraćala pažnju, jer je više bila zainteresovana za njega. Imao je neki neobičan muški stav, dok mu je navika da svako malo dodiruje vrh brade. Proučavala je njegove čvrste muške crte lica i predivno plave oči čiju boju nije skoro videla lepšu od njegove. Nije to ona uobičajena plava boja, već ona koja oduzima dah, ona u čijoj boji možeš videti sebe i sve što se krije iza nje.

S druge strane, Alesandro bi lagao kada bi rekao da ne primećuje njene poglede koje mu upućuje, ali nije želeo da joj da doznanje da to vidi, jer ju je razumeo iz razloga što je i on isto radio - posmatrao ju je. Mogao bi da se zakune da nikada u životu uživo nije video nekoga sa dva različita oka, ali opet sa tako neodoljiva da je poželeo da ih slika i gleda satima. Bio joj je zahvala na pomoći koju je pružila njegovoj jedinoj sestri i praktično jedinoj osobi u njegovom životu. Međutim, imao je osećaj kao da ona nije ušla u njihov život samo kako bi joj pomogla, već da je nešto više po strani. Pomislio je kako bi se neko možda smejao kada bi čuo njegove misli, pa je bio srećan što samo on može da zna šta misli.

Oboje su se trgnuli kada je doktor u belom mantilu izašao iz Kjarine sobe, a koji je unutra proveo malo manje od pola sata. Beata je ustala sa stolice, pa zajedno sa Alesandrom prišla mu, jer po njegovom izrazu nisu mogli ništa da saznaju, jer je bio neutralan i profesionalan.

"Kako je sada Kjara, doktore?" upitao ga je Alesandro nestrpljiv da čuje šta će mu odgovoriti, dok ga je on pogledao, pa samo na kratko prebacio pogled na Beatu koju nije video ovih dana pored njega, a sada je tu.

"Za sad je odlično i nadamo se da će tako i biti. Možemo s ponosom da kažemo da neće morati dugo da ostane ovde. Najviše sedam dana", objasnio je polako, pa svoje ruke stavio u džepove svog mantila, dok im je ipak poklonio sitan osmeh, jer prosto nije mogao da ostane ozbiljan na njihovu radost i osmehe.

"To su odlične vesti", ubacila se Beata, pa malo i nesvesno prigrlila Alesandra koji joj je uputio pogled, ali se i zadovoljno osmehnuo na njen gest, jer mu je podrška zaista bila potrebna.

"Da li se probudila?" upitao je nestrpljivo, dok je osećao Beatine prste oko svog struka i samo na sekund poželeo da ih zadrži tu. "Možemo li da je vidimo?" dodao je još jedno pitanje, dok se doktor ovaj put osmehnuo više, jer je uvideo njihovu nestrpljivost, ali mora priznati i požrtvovanost pogotovo Alesandra koga je neprestano gledao na hodnjiku, čak i onda kada nije imalo potrebe da ostane u bolnici. Međutim, Alesandro nije želeo ni da se mrdne od njene sobe, ma nije ni pomišljao da ode kući ni na trenutak.

"Probudila se", potvrdio je, "možete, ali samo na kratko, jer ne smete da je previše zamarate." Njih dvoje su po završetku njegovih reči klimnuli poslešno glavom, pa se radosno pogledali, jer se zaista radost osećala. Kjara je previše mala i mlada devojčica koja se izborila sa nesrećom, a kojoj je potrebna podrška i neko ko će biti uz nju, jer pored babe i dede koje ima, polubrat joj je sve što ima.

"Hvala vam puno", rekao je Alesandro i klimnuo glavom u njegovom pravcu povlačeći Beatu sa sobom, dok je ona isto uradila kao i on.

"Izvinite", dobacio je i zaustavio ih kod vrata, pa su se kulturno okrenuli prema njemu i na trenutak izgledali kao dvoje dečice koji su pribijeno jedno uz drugo očekivali neku kaznu. "Vi ste Beata, zar ne?" upitao je, pa pokazao na nju, dok Beata nije bila previše iznenađena time da ju je prepoznao.