Pod Nebom Firenze

11. Poglavlje

Tapkala je nežno vatom po svojim oderanim kolenima, dok su joj tihe suze silazile niz obraze. Nisu nju bolele rane, ni približno kao srce. Ljutila se na sebe što je bila kukavica, po prvi put u životu. Bolest ju nije mogla napraviti kukavicom, a ljubav jeste. Ona ista ljubav o kojoj je celog života maštala, a sada je bežala.

Počela je brzo da briše suze kada je začula kucanje na vratima, a potom i lagano otvaranje istih iza kojih je provirila Violina glava. Obe su ćutale, ne znajući šta da kažu, iako su znale da će ovaj momenat i neprijatna situacija da dođu. Beatu još uvek nije popustila ljutnja, ali isto tako nije imala gde otići osim da se vrati kući. Na svu sreću, Nicola nije zatekla ovde. Viola je međutim strpljivo čekala, jer to radi ceo svoj život. Zna da će na kraju biti sve u redu, jer je verovala. Gledala je svoju ljutu ćerku i zahvaljivala se Bogu što je tu, pa makar i nikada u životu ne progovorila sa njom, jer majke to rade - vole.

"Nicoló je bio moja ljubav na prvi pogled", tiho je započela, želeći da dopre do svoje ćerke za koju je znala da je emotivna i sa mekom dušom. Znala je da u dubini svoje duše ona se nije ljutila na nju. Samo je bila povređena. Upao je u njihove živote iznenada i poremetio im sve ono što su gradili godinama bez njega. Nije bilo lako prihvatiti sve samo tako.

"Ako si došla da pričaš o njemu, onda je bolje da odeš", zaustavila ju je, jasno joj davajući doznanje da nije raspoložena da sluša, iako je jedan manji deo nje zapravo želeo da čuje majčinu priču koju nikada nije čula. Svi su izbegavali da pričaju o prošlosti, pa tako se nikada nisu ni doticali teme Nicola.

"Želim da me saslušaš, Beata. Pre svega kao žena, pa tek onda kao ćerka", moljkavo je rekla, želeći ovo sada da reši, jer ostavivši to za neki drugi put, činilo joj se da nikada ne bi imalo kraja. Nemajući snage, Beata je popustila, jer je na kraju krajeva ispred nje bila njena majka i žena koja joj je podarila sve. Ako ništa, zaslužila je bar da je sasluša. Violi je njeno ćutanje bio znak da može nastaviti: "On me je spasio sa ruba nemaštine. Pružio mi je sve što bi jedan mlad čovek mogao tada ženi kao što sam bila ja. Valjda je to razlog zašto ga posle toliko toga i dalje duboko u sebi poštujem."

"Iako je uradio to što je uradio?" upitala je Beata, polako grleći svoja kolena koja su poprimila plavu boju, ali nije marila. Upravo je sve bilo nebitno.

"Takvu izdaju mu nikada kao žena, a potom kao majka dvoje dece nisam oprostila. Nikada mu nisam oprostila, Beata. Niti ću. Ali kao čovek, shvatila sam da svi imamo pravo da idemo tamo gde mislimo da nam je bolje. Nisam imala pravo da ga zaustavljam, niti sam želela." Suze su navirale na njene oči, dok su se sećanja nizala ispred nje i po ko zna koji put sekla njeno umorno srce, ali vredelo je, zbog ćerke.

"Bio je tvoj muž, mama. Imala si ga, kao i sva ljudska prava u vašem braku. Trebao je da bude otac", protivila se i dalje u neku ruku ne razumejući je, kao i njene reči koje su zapravo imale suštinu.

"Neoprostivo je, da. Ali to ne znači da vam nikada nije bio otac, Beata. Mladi ste i ti i Filippo. Razumećete jednog dana, kao što sam i ja. Njegov odlazak je bila moja lekcija da shvatim šta je vredno u životu." Uhvatila je hladne ruke svoje ćerke koje je sa ljubavlju grejala među svojim toblim dlanovima.

"A ti ga i dan danas voliš", nadovezala se Beata, osećajući kako je sa svakom njenom rečkju popuštala, jer je tu imalo nešto. Nešto joj je govorilo da Viola nije imala lak život, a da ju je upravo iz takvog Nicoló izvukao, što je u neku ruku i spomenula na početku sa nemaštinom.

"Ljubav nije tako lako ugasiti, pa ni posle nekih loših postupaka. Zbog njega ja imam vas, a vi mene", sitno se osmehnula, dok je Beati donja usna drhtala, a potom se bacila svojoj majci u zagrljaj kajajući se što ju je napadala. I dalje nije mogla u potpunosti da ju razume, ali je shvatala da je imala svoj život i svoje razloge. Ona i Bog znaju kroz šta je prolazila i koliko je volela, a sve ostalo su postupci drugih. Nije želela da mrzi i uspela je u tome. Čuvala je svoju ljubav u sebi prema čoveku koji na kraju nije umeo da sačuva istu, ali to nije bilo do nje, već do njega.