Ante Rebić
Bože, šta je meni ovo trebalo? Jedva sam pronašao prokleti vrtić. Ušetao sam unutra, pa ispitao sve radnike redom gdje je soba 3.
"Dobar dan, došao sam po Leonie Jović."-Rekao sam čim sam otvorio vrata sobe, a teta me zbunjeno pogledala.
"Oh, ovaj, dobar dan, evo samo da pozovem kolegicu, ovo nije moja grupa."-Rekla je, pa nestala. Ovdje nitko nije normalan, a ja najmanje.
"Dobar dan!"-Srce mi je preskočilo, kunem Vam se. To je cura od jučer!
"D-dobar dan, došao sam po Leonie."-Jedva sam izustio, prelijepa je.
"Leonie, dođi!"-Viknula je, a Leonie je utrčala u prostoriju za presvlačenje.
"Ante!"-Utrčala mi je u zagrljaj i ja sam se nasmiješio.
"Idi se spremi."-Rekao sam i Leonie je kimnula.
"Ja ću obavjestiti roditelje da ste došli po dijete."-Teta je rekla, a ja sam se nervozno nasmiješio.
"Kako se zovete?"-Morao sam je to pitati! Umrijet ću ako ne saznam. Ona se nasmiješila, pa kratko odmahnula glavom.
"Lea."
U ovom trenutku, to mi zvuči kao najljepše ime ma svijetu.
"Ja sam Ante."-Pružio sam ruku, a ona je rado prihvatila gestu i rukovala se samnom.
"Ante, idemo?"-Leonie se stvorila ispred mene i trznula me iz transa.
"Idemo da."-Primio sam je za ruku, pa mahnuo Lei.
Izašli smo van i sobe, pa iz vrtića.
"To je teta koja je bila jučer u parku!"-Leonie se osmijehnula.
"Da, da znam."-Rekao sam, pa otvorio vrata od auta i Leonie stavio u sjedalicu. Posudio sam auto od Lare, bolje to nego se zajebavati s renta- carom.
Uvjerio sam se da je Leonie zavezana, pa zatvorio vrata i obišao auto.
"Oprostite, zaboravili ste nešto!"-Lea je došetala do auta i predala mi Leoninu vestu.
"Joj, hvala."-Nasmiješio sam se i ona je kimnula.
"Ugodan dan Vam želim."-Srce mi bolesno ludo kuca.
"I Vama."-Promrmljao sam, pa sjeo u auto. Šta se samnom događa!?
+
"Kako je bilo?"-Lara je upitala čim su ona i Luka ušetali u stan.
"Jedva sam našao vrtić i sobu, poludio sam."-Uzdahnuo sam, a Lara se počela smijati.
"Jesi upoznao novu tetu?"-Naravno, šta će Luku drugo zanimati.
"Jesam, super je."-Bolje da ne znaju kako su mi sline curile kad sam ju vidio.
"Znači, meni je više pun kurac svega."-Filip je ušetao u stan i mi smo se svi međusobno pogledali.
"Šta je bilo?"-Luka je upitao, jedva se suzdržao da se ne počne smijati.
"Jebena Kristina i njeni retardirani roditelji! Oni žele da se ja ostavim nogometa! Pa jel to normalno!?"-Sjeo je za stol, pa uzdahnuo.
"Ti moraš podhitno riješiti svoju ljubavnu situaciju."-Lara je slegnula ramenima, pa sjela pored Leonie na kauč.
"Ja to više ne mogu, stalno me zivka, di sam, šta sam. Pa mi prijeti da neću više vidjeti Davida, ma non-stop nešto."-Žao mi je Filipa, on i Kristina su bili toliko sretni i zaljubljeni na početku.
"Ante, morat ćeš i sutra po malu."-Luka je rekao.
"Zašto?"-Upitao sam, šta sam ja, dadilja?
"Dolaze Larini roditelji, pa ja moram po njih na aerodrom, a Lara duže radi."-Slegnuo je ramenima.
"Aj, dobro."-Iako ne želim to pokazati, veselim se Lei.
"Jel mene tko doživljava ovdje?"-Filip je upitao, vidno iznerviran.
"Filipe, lijepo sam ti rekao, ako ne ide rastavi se! S vremenom neće postati bolje, samo gore."-Luka je rekao, a Filip je kimnuo, pa uzdahnuo.
"Dečki, mislila sam ostaviti Leonie na čuvanju kod Danijele, stigla je u Beograd, pa ako ste za, možemo malo izaći van. Mislim na piće, ili nešto."-Lara je zakon! Uvijek bila i bit će.
"Ja sam za!"-Filip se odmah javio.
"I ja."-Luka se nasmiješio, bit će ovo zanimljiva večer.
+
"Aco, care!"-Luka je viknuo čim smo ušetali u kafić prepun ljudi.
"Pa gdje si, nevoljo!"-Aco je zagrlio Luku, pa pozvao se nas da sjednemo s njim i Klarom za stol.
"Pa šta ima ljudi? Reba tebe nisam vidio već 100 godina."-Aco je rekao nakon što smo se rukovali.
"A eto, nikako da dođem."-Nasmiješio sam se, pa naručio piće, kao i ostali.
"I kad će neka beba?"-Luka je upitao.
"Care, djeca su mi trenutno zadnja na pameti. Ako si ih poželim, uzet ću Leonie i Davida na tjedan dana."-Aco i ja smo si uvijek bili dobri, ali nisam ga baš preferirao, nekako su mi njegova uvjerenja uvijek bila odbojna.
"Dam ti je odma, uzimaj."-Luka se našalio, pa otpio gutljaj pive.
"Antiša, kako si? Jel imaš koga?"-Klara je upitala.
"Ma ja sam super, nemam, nemam."-Rekao sam, ne volim inače baš pričati o sebi.
"Pa šta ste ti i Tina prekinuli?"-Zbunjeno me pogledala.
"Da, jesmo. Prije dvije godine."-Slegnuo sam ramenima, daj skini mi se s kurca Klara. Nismo si mi baš toliko dobri.
"Sad ćemo mi našem Antiši nać neku picoku!"-Naravno, Filip je morao nešto komentirati.
"Idem si po još jednu pivu."-Ustao sam se od stola, pa krenuo prema šanku. Baš sam se naživcirao.
Nalaktio sam se na šank, pa konobara zamolio za još jednu pivu.
"Hej!"-Netko me potapšao po ramenu i ja sam se okrenuo.
"Lea, otkud ti?"-Upitao sam, evo mog lijeka za smirenje.
"Evo došla sam s prijateljicom, rođendan joj je."-Kratko se nasmiješila, pa naručila pića za njih dvije.
"Aha, super."-Rekao sam, pa uzeo pivu sa šanka.
"Pazi se."-Namignuo sam joj i ona je kimnula.
"I ti!"-Nasmiješila se, jao što volim njen osmijeh.
Vratio sam se za stol, pa izvadio mobitel iz džepa.
"Jel to bila Leonina teta?"-Lara je prošaptala i ja sam kimnuo.
"Cura je predivna."-Nasmiješila se, znam Lara, znam.
Dok su ostali pričali o državnim problemima, ja sam pogledom tražio nju.
Ona i prijateljica su sjedile u separeu malo dalje od nas, i čini se kao da se dobro zabavljaju.
"Ante, jesi tu?"-Luka me trknuo.
"Jesam, jesam."-Ali ako se ona još jedanput onako lijepo osmijehne, neću biti.
+
Prviiiiiii, uživajte!
-Mirelče ❤️
أنت تقرأ
OUR WORLD // Ante Rebić
غير روائي"Laga, laga, lagao me; da nikad pored njega neće biti neka druga." "Laga, laga, lagala me; i lagat ćemo opet ako sretnemo se sutra."
