OUR WORLD // Ante Rebić

4; Tko?

Ante Rebić

"Dobra večer."-Lea je promrmljala čim je sjela u auto.

"Oprosti, odužilo se čišćenje."-Rekao sam, pa pokrenuo auto.

"Nema veze."-Izvadila je mobitel iz torbice, pa zijevnula.

"Zašto me nisi nazvala ili nešto?"-Upitao sam.

"Pa nisam te htjela smetati."-Slegnula je ramenima, nije valjda ljuta?

"Nisam namjerno zaboravio na tebe."-Rekao sam, stvarno nisam. Omelo me i čišćenje i Filipovi problemi.

"Ante, ne trebaš se ispričavati, mogli smo i sutra na kavu."-Osmjehnula se, koliko je ona samo razumna.

"Rekli smo danas."-Nasmiješio sam se, pa se sparkirao ispred kafića u kojem sam siguran da još uvijek kuhaju kavu.

Izašli smo iz auta, pa ušetali u kafić i sjeli za stol. Naručili smo kave, pa se dobro nasmijali paru koji se svađao nasred kafića.

"Ajme, meni."-Lea je promrmljala kada je cura pljusnula dečka, jadan se skoro srušio na pod.

"Jadan."-Rekao sam, a možda i nije. Čini mi se kao da je sjebao nešto bitno.

"I? Čim se baviš?"-Lea je upitala, pa otpila gutljaj kave.

"Nogometaš sam, igram za Milan."-Rekao sam, zar stvarno ne zna tko sam ja?

"Jao, ne pratim to! Ni za Luku nisam znala tko je dok mi kolegica nije rekla."-Počela se smijati.

"Pa ja ne mogu vjerovati, strašna si. Za mene da ne znaš, pa to je nečuveno!"-Našalio sam se, nekako sam sad sigurniji da su joj namjere iskrene. A opet, možda je ovo samo krinka.

"Oprosti, oprosti."-Osmjehnula se.

"A ti? Koliko godina imaš uopće?"-Zanima me apsolutno sve o njoj.

"Imam 21 godinu i teta sam u vrtiću, očito. Mislim, još uvijek sam na faksu, ali je to tatin vrtić pa mi je dopustio da radim tamo. Nešto kao praksa."-Uf, dobro je. Napokon neka cura koja zna što znači raditi, i imati svoje novce.

"Ajde iskreno, zašto si me nazvala?"-Upitao sam.

"Zato jer mi se sviđaš."-Slegnula je ramenima, pa se nasmiješila.

"Pa dobro, ali zašto nisi čekala da ja tebe pitam za broj?"

"Moj tata je uvijek govorio; "Uzmi sve što ti život pruža". Prema tome, možda da te nisam pitala za broj, nebi se više nikada pojavio. Ovako sam ja sigurna da mogu doći do tebe u svakom trenutku."-Pa ona nije samo lijepa, ona je i pametna! I uporna, očito.

"Imaš pravo."-Zamislio sam se malo, ne znam baš da se nebi više pojavio. Nekako sam si zacrtao da će biti moja. Ali, kod mene se nikad ne zna.

"Lea, kad si izašla iz stana?"-Neka cura se stvorila ispred nas i ja sam je zbunjeno pogledao.

"Prije 20 minuta, a šta ti radiš ovdje?"-Mislim da je Lea ljuta.

"Pa, ovdje sam sa društvom."-Cura je tiho rekla, pa pogledala u pod.

"Idi kući, Marsela."-Lea je uzdahnula.

"Nećeš reći mami?"-Marsela je zagrizla usnu.

"Neću, idi kući."-Lea je rekla i Marsela je kimnula, pa otišla.

"Tko je to?"-Upitao sam.

"Mlađa sestra, to jest polusestra. Ima 15 godina."-Rekla je, pa mahnula Marseli dok je izlazila iz kafića.

"Stvarno nećeš reći roditeljima?"

"Ma ne, samo neka dođe doma prije nego što se vrate s posla. Sanja je u noćnoj, isto kao i tata."-Slegnula je ramenima.

"Zar ne radi tata u vrtiću?"

"Radi, ujutro je šef, a noću; noćni čuvar. Rekao je da ne vjeruje nikom drugom u vezi čuvanja vrtića, a Sanja je medicinska sestra."-Rekla je, pa otpila gutljaj kave.

Izgleda da Lea dolazi iz dobre obitelji.

+

Lea Tolić

"Nadam se da ti je bilo lijepo samnom."-Ante je rekao kada se zaustavio ispred moje zgrade.

"Bilo je divno."-Nasmiješila sam se, stvarno je dobar dečko.

"Mogu te nazvati sutra, ili?"-Upitao je pomalo nesigurno.

"Naravno da možeš."-Ja se stvarno nadam da se ja njemu sviđam kao što se on sviđa meni.

"Onda se vidimo i sutra."-Nasmiješio se, pa me privukao bliže k sebi, a ja sam se trznula.

"Hej, jel' sve u redu?"-Upitao je.

"Je, oprosti."-Počela sam se smijati, a on je odmahnuo glavom, pa se kratko nasmiješio.

"Dođi."-Povukao me k sebi na krilo, pa mi maknuo kosu s lica. Ja u životu nisam bila više nervozna nego sada.

Pogledao me, pa me lagano poljubio. Ja sam dlanom obujmila njegovo lice i nastavila ga ljubiti, dok me on češkao po leđima.

"Dobro se ljubiš."-Promrmljao je dok me ljubio, a ja sam se nasmiješila.

"Stani, stani."-Odmaknula sam se od njega, mislim da bi u suprotnom ovo otišlo predaleko.

"Oprosti."-Nasmiješio se.

Joj Ante, tko mi je tebe poslao?

+

Uživajte!

Tek sada počinje kaos. 😉

-Mirelče ❤️