Lea Tolić
"Napokon da i tebe upoznam!"-Sanja je rekla nakon što je Antu posjela za stol.
"Da, slažem se."-Suptilno me pogledao, a ja sam preokrenula očima.
"Jesi gladan? Žedan?"-Upitala je.
"Nisam, hvala."-Nasmiješio se.
"Hoćeš ostati ovdje danas? Dragi i ja smo noćna, pa ćete imati mira."-Isuse Sanja, pa ti nisi normalna.
"Mislio sam Leu pozvati kod sebe."-Rekao je.
"Ma kasno je sada da idete negdje, i kiša pada."-Sanja je odmahnula rukom.
"Dobro jutro!"-Tata je ušetao u kuhinju.
"Jutro!"-Ante se ustao od stola, pa pružio ruku prema tati, "Ante."
"Siniša, drago mi je."-Rukovali su se.
"Nemoj mi zamjeriti, morao sam si odspavati prije posla."-Tata si je natočio kave, pa sjeo s Antom za stol.
"Ma nema veze."-Ante je odmahnuo rukom.
"Mama, jel mogu na kavu?"-Marsela je ušetala u boravak.
"Pitaj tatu."-Sanja je promrmljala, pa nastavila prati suđe.
"A s kime to? I gdje?"-Tata je upitao.
"S Tinom, u kafić pored zgrade."-Marsela je rekla, a ja sam se počela smijati, točno znam sljedeće tatino pitanje.
"Jel' to muško ili žensko?"-Podigao je obrvu.
"Žensko, tata."-Marsi je preokrenula očima.
"Možeš, ajde. Do 11 da si doma!"-Rekao je, a ona ga je poljubila u obraz, pa se otišla spremiti.
"Ostaješ kod nas, Antiša?"-Upitao je.
"Pa, mislim da, da."-Ante se podsmijehnuo, dođe mi da ga spljuskam.
"Lea, daj pričekaj da Marsela dođe doma prije nego što idete spavati. I javi mi kada je došla."-Aha budem, kao i zadnjih 10 puta kada je kasnila dva sata, a ja sam rekla da je doma došla na vrijeme. Sestrinska ljubav.
"Sinke, idemo! Zakasnit ćemo. Kava ti je u termosici."-Sanja je viknula iz hodnika.
"Evo, uživajte djeco!"-Tata se ustao od stola, pa potapšao Antu po ramenu.
Nekad si stvarno poželim stroge roditelje, baš zbog ovakvih situacija.
+
Ante Rebić
"Jesi ljuta?"-Upitao sam, a Lea me prostrijeljila pogledom.
"Ubit ću te."-Promrmljala je, pa legla na krevet.
"A daj, pa ja se baš veselim spavanju s tobom."-Rekao sam, a ona je preokrenula očima. Legao sam pored nje, pa je privukao bliže k sebi.
"Makni se."-Promrmljala je, a ja sam se poljubio u obraz.
"Ne možeš ti bez mene, ko ni ja bez tebe."-Prošaptao sam, a ona se naježila.
"Koja si ti budala."-Rekla je, a ja sam se počeo smijati.
Ovo želim, nju želim.
Do kraja života.
Nisam mislio da ću se ovako zaljubiti u kratko vrijeme, ali mogu reći da je ovo najljepši osjećaj na svijetu.
Uživat ću s njom dok mi traje godišnji, a onda ću je preseliti, ne želim biti ni trenutka bez nje.
Ovdje moja priča završava.
+
Navalite!
YOU ARE READING
OUR WORLD // Ante Rebić
Non-Fiction"Laga, laga, lagao me; da nikad pored njega neće biti neka druga." "Laga, laga, lagala me; i lagat ćemo opet ako sretnemo se sutra."