13;

1.3K 37 8
                                    

Lea Tolić

"Napokon da i tebe upoznam!"-Sanja je rekla nakon što je Antu posjela za stol.

"Da, slažem se."-Suptilno me pogledao, a ja sam preokrenula očima.

"Jesi gladan? Žedan?"-Upitala je.

"Nisam, hvala."-Nasmiješio se.

"Hoćeš ostati ovdje danas? Dragi i ja smo noćna, pa ćete imati mira."-Isuse Sanja, pa ti nisi normalna.

"Mislio sam Leu pozvati kod sebe."-Rekao je.

"Ma kasno je sada da idete negdje, i kiša pada."-Sanja je odmahnula rukom.

"Dobro jutro!"-Tata je ušetao u kuhinju.

"Jutro!"-Ante se ustao od stola, pa pružio ruku prema tati, "Ante."

"Siniša, drago mi je."-Rukovali su se.

"Nemoj mi zamjeriti, morao sam si odspavati prije posla."-Tata si je natočio kave, pa sjeo s Antom za stol.

"Ma nema veze."-Ante je odmahnuo rukom.

"Mama, jel mogu na kavu?"-Marsela je ušetala u boravak.

"Pitaj tatu."-Sanja je promrmljala, pa nastavila prati suđe.

"A s kime to? I gdje?"-Tata je upitao.

"S Tinom, u kafić pored zgrade."-Marsela je rekla, a ja sam se počela smijati, točno znam sljedeće tatino pitanje.

"Jel' to muško ili žensko?"-Podigao je obrvu.

"Žensko, tata."-Marsi je preokrenula očima.

"Možeš, ajde. Do 11 da si doma!"-Rekao je, a ona ga je poljubila u obraz, pa se otišla spremiti.

"Ostaješ kod nas, Antiša?"-Upitao je.

"Pa, mislim da, da."-Ante se podsmijehnuo, dođe mi da ga spljuskam.

"Lea, daj pričekaj da Marsela dođe doma prije nego što idete spavati. I javi mi kada je došla."-Aha budem, kao i zadnjih 10 puta kada je kasnila dva sata, a ja sam rekla da je doma došla na vrijeme. Sestrinska ljubav.

"Sinke, idemo! Zakasnit ćemo. Kava ti je u termosici."-Sanja je viknula iz hodnika.

"Evo, uživajte djeco!"-Tata se ustao od stola, pa potapšao Antu po ramenu.

Nekad si stvarno poželim stroge roditelje, baš zbog ovakvih situacija.

+

Ante Rebić

"Jesi ljuta?"-Upitao sam, a Lea me prostrijeljila pogledom.

"Ubit ću te."-Promrmljala je, pa legla na krevet.

"A daj, pa ja se baš veselim spavanju s tobom."-Rekao sam, a ona je preokrenula očima. Legao sam pored nje, pa je privukao bliže k sebi.

"Makni se."-Promrmljala je, a ja sam se poljubio u obraz.

"Ne možeš ti bez mene, ko ni ja bez tebe."-Prošaptao sam, a ona se naježila.

"Koja si ti budala."-Rekla je, a ja sam se počeo smijati.

Ovo želim, nju želim.

Do kraja života.

Nisam mislio da ću se ovako zaljubiti u kratko vrijeme, ali mogu reći da je ovo najljepši osjećaj na svijetu.

Uživat ću s njom dok mi traje godišnji, a onda ću je preseliti, ne želim biti ni trenutka bez nje.

Ovdje moja priča završava.

+

Navalite!

OUR WORLD // Ante RebićWhere stories live. Discover now