OUR WORLD // Ante Rebić

12; Mi

Ante Rebić

"Ma ti nisi normalan."-Filip je promrmljao.

"Jebote, od kad te znam, stalno mi to govoriš."-Preokrenuo sam očima, pa se zaustavio ispred kafića.

"Ja bih se zapitao na tvom mjestu."-Rekao je, a ja sam se počeo smijati. Izašli smo van iz auta, pa ušetali u kafić.

"Dve kave, molim."-Filip je rekao na ulasku, a ja sam sjeo za stol u kutu.

"Ja uopće ne vidim razlog za tvoju ljubomoru, pa nije otišla s njim na kavu, frajer je samo poslao poruku na koju ona vjerojatno ni neće odgovoriti."-Filip je sjeo za stol, pa izvadio mobitel.

"Ma znam, ali jebiga. Zasmetalo me to."-Uzdahnuo sam.

"Radiš gluposti bezveze."-Slegnuo je ramenima, a ja sam kimnuo.

"Isuse, oprostite!"-Konobarica je viknula nakon što je šalica s kavom završila u Filipovom krilu.

"Jao, nove hlače."-Filip je promrmljao, pa se ustao sa stolca.

"Oprostite, nisam htjela."-Konobarica je uzdahnula, pa krenula čistiti stolac.

"Ma nema veze, svakom se dogodi."-Filip se nasmiješio, ja da sam na njegovom mjestu poludio bih! Kako može biti tako smiren!?

"Kave su na mene, oprostite još jednom."-Rekla je, a Filip je kinnuo, pa otišao u wc.

"Oprostite."-Promrmljala je, pa očistila i stol. Ja sam podigao pogled kako bih je pogledao.

"Andrea?"-Promrmljao sam, pa podigao obrvu.

"Da?"-Pogledala me, pa se počela smijati.

"Pa jebem ti život smotani!"-Ustao sam se sa stolice, pa je zagrlio.

"Pa od kud ti ovdje?"-Upitala je, pa se odmaknula od mene.

"Evo, malo godišnji. A od kud ti? Šta nisi radila u onoj firmi u Zagrebu?"-Nasmiješio sam se, Andrea je moja prijateljica iz djetinjstva.

"Firma je propala, a brat se preselio ovdje, pa me pozvao da živim s njim. I eto, dok ne nađem bolji posao, bit ću ovdje."-Rekla je, pa sjela samnom za stol.

"Znači i Marko je ovdje!? Pa moramo se dogovoriti za neku cugu ili nešto."-Rekao sam, nisam vidio ni Marka ni Andreu već 5 godina.

"Može, naravno. Evo ti moj broj."-Predala mi je papirić, pa se ustala od stola.

"Dužna si mi nove hlače."-Filip je došetao do stola, a Andrea se počela smijati.

"Filipe, upoznaj se. Andrea je moja prijateljica iz djetinjstva."-Rekao sam, a Filip me zbunjeno pogledao.

"Filip, i trebam nove hlače."-Pružio je ruku.

"Andrea, dobit ćeš."-Rukovali su se, a Filip nije skidao pogled s nje.

"Šta ću dobit?"-Podsmijehnuo se, jel on to flertuje s njom?

"Sve je stvar dogovora."-Andrea se nasmiješila.

"Još jednom oprostite na kavi u krilu, moram ići raditi."-Andrea nam je mahnula, pa se vratila za šank.

"Mala je bomba."-Filip i dalje zuri u Andreu.

"Ni ne pomišljaj, ta te pojede za doručak."-Rekao sam, a on me pogledao.

"Ne pričaj gluposti."-Odmahnuo je glavom, a vidjet ćeš, mislim si.

+

Lea Tolić

"Lea, za tebe je!"-Marsela je viknula iz hodnika, za mene? Ustala sam se s kauča, pa ušetala u hodnik.

"Večer."-Ante se nasmiješio, a ja sam ga zbunjeno pogledala.

"Šta ćeš ti ovdje?"-Upitala sam.

"Došao sam se ispričati, i pitati te želiš li spavati kod mene večeras."-Kak je jebeno bit sjeban u glavu. Jadan.

"Isprika prihvaćena, ali neću noćas spavati kod tebe."-Rekla sam, a on ne tužno pogledao.

"Z-zašto?"-Promucao je.

"Spavat ću kod tebe kad dobro razmisliš šta smo mi i kad se malo središ u glavi. Meni se neda natezati s nekim."-Iskrena, bila i ostat ću.

"Lea, ne budi bezobrazna."-Promrmljao je.

"Nisam bezobrazna, to je činjenično stanje situacije. Ljubomoran si, a kao nisi samnom. I uopće ne znaš hoćeš li biti. U kojem svijetu je to normalno!?"-Podigla sam ton, a on me prostrijeljio pogledom.

"Lea, začepi."-Procijedio je kroz zube, a ja sam zašutila.

"Ante, dobra večer! Zašto ne uđeš?"-Joj Sanja, ne sad!

"Večer, kako ste?"-Nabacio je smješak, koji je to vrhunski muljator.

"Ma odlično, pa daj uđi!"-Sanja je povukla Antu unutra, a ja sam se prekrižila.

Ovo će biti zanimljivo.