Ante Rebić
"Značio, opio se ko stoka."-Rekao sam, a Lara, Luka i Ena su se počeli glasno smijati.
"Aj, odjebi."-Filip je promrmljao, pa rukama protrljao lice.
"Srce malo, hoćeš nešto kratko? Klin se klinom izbija."-Ena je upitala, kraljica! Ona i Filip se jako dobro slažu, usudio bih se reći da su čak postali i najbolji prijatelji.
"A nemoj me."-Naslonio je glavu na stol, pa uzdahnuo.
"A gdje je Lea?"-Luka je upitao.
"Ne znam, nije se još javila."-Slegnuo sam ramenima.
"Pa javi se ti, konju."-Lara je odmahnula glavom.
"Ma budem, ali kasnije."-Rekao sam, ja volim svoj mir i trenutno nemam potrebu javiti joj se.
"Ajmo Fićica, ideš doma."-Ena se ustala od stola.
"Šta? Zašto?"-Filip ju je zbunjeno pogledao.
"Zato šta imaš dijete koje te jedva čeka vidjeti, diži se."-Ena je preokrenula očima.
"Joj, imam ja i vješticu od žene doma, koju uopće ne želim vidjeti."-Uzdahnuo je, pa se ustao od stola.
"Vještica ili ne, dijete je važnije."-Ena je rekla, za svojih 19 godina, stvarno je zrela.
"Ena, jesi bila ti na razgovoru?"-Lara je upitala.
"Jesam, od sutra počinjem raditi."-Nasmiješila se.
Ena je završila frizersku školu, i sutra počinje raditi u novom salonu. Napokon će me imati tko ošišati!
"Idemo, ajde."-Filip je ljutito promrmljao, a Ena je preokrenula očima i mahnula nam.
"Ante, nemoj zezat jadnu cura. Ne čini mi se loša."-Lara je dobacila iz kuhinje.
"Ma nije uopće loša, vidjet ćemo šta će biti od svega toga."-Ja sam prije svega jako realan, ne mogu sada reći da ću je sutra ženiti, a bome ni da ću biti s njom.
Nije to kod mene, ili kod nas nogometaša, lako kao kod svih ostalih. Ne živim u Beogradu, ni u Splitu, već po novom u Italiji. Ako ona nije spremna ostaviti sve ovdje nemamo o čemu pričati. Ne želim biti s nekim koga vidim dvaput godišnje, treba mi fizički kontakt s nekim s kim jesam.
+
Lea Tolić
"Lea, ajmo negdje."-Marsela je sjela na krevet, pa uzdahnula.
"Daj mi mira."-Promrmljala sam, vani je pljusak i trenutno želim samo ležati u krevetu, boli me glava.
"Daj idemo bar na kavu, dosadno mi je."-Legla je pored mene.
"Šta nemaš ti svoje društvo s kojim bi išla na kavu?"-S ovom djecom nikad na zelenu granu.
"A nismo dugo bile, molim te!"-Izbacila je donju usnicu, dođe mi da se ubijem.
"Dobro, idi se spremi."-Uzdahnula sam, a ona se pobjednički nasmiješila, pa otrčala u svoju sobu.
Ja sam se ustala iz kreveta, pa se počela oblačiti.
"Lea, idete negdje?"-Sanja je ušetala u sobu.
"Da, malo zlo me maltretira, oće na kavu."-Promrmljala sam, pa navukla debeli džemper jer znam da je vani i više nego hladno.
"A baš je slatka, želi se družiti. Tata je uzeo tvoj auto jer je njegov na servisu, pa ti možeš uzeti moj."-Rekla je, pa mi predala ključeve, a ja sam kimnula.
"Ti si danas noć?"-Upitala sam.
"Da, od 9 sam. Ujutro ću skuhati nešto čim dođem."-Rekla je.
"Ma ne trebaš, budem ja. Ne radim sutra."-Promrmljala sam i ona je kimnula, pa me poljubila u obraz.
"Zlo, idemo!"-Viknula sam, pa izašla van iz sobe i ušetala u hodnik.
Jedva se čekam vratiti natrag u krevet.
+
"Lea, a što se dogodilo s onim tvojim bivšim?"-Marsi je upitala, a ja sam zagrcnula s kavom.
"Ovako, mi smo bili skupa 3 godine i on je odjednom odlučio da ja njemu više nisam dovoljno dobra jer se nisam htjela preseliti s njim na stan. I tako, jednostavno me ostavio. I nikada se više nije javio."-Slegnula sam ramenima, bilo pa prošlo. Sada ima curu i lijepo im je, drago mi je zbog njega.
"Jel ti bilo teško?"
"Naravno da je, ali to je prošlost. Ni prvi, ni zadnji."-Gdje bih stigla kada bih živjela u prošlosti.
"Jao, koga ja to vidim!"-Filip se stvorio ispred mene s nekom curom.
"Hej! Pa jesi živ?"-Nasmiješila sam se.
"Jesam, jedva. Ovo je moja najbolja prijateljica, Ena."-Pokazao je na Enu i ona se nasmiješila, pa se rukovala samnom, "Lea."
"A gdje je Ante? Nije se javio..."-Zagrizla sam usnu, živcira me to njegovo ne javljanje.
"Evo sad će on, i ne brini, misli on na tebe."-Filip se nasmiješio, a ja sam slegnuča ramenima.
"Možemo mi s vama?"-Upitao je i ja sam kimnula, pa ih upoznala s Marselom.
"Mala, jel ovo bio neki dogovor?"-Ante mi je šapnuo na uho i ja sam se trznula, pa ga pogledala.
"Nije, nije. Ne pratim te, još uvijek."-Rekla sam, a on se počeo smijati. Sjeo je pored mene, pa se napokon službeno upoznao s Marselom.
"Zašto se nisi javio?"-Prošaptala sam kako bi samo Ante čuo, Filip, Ena i Marsela su već pokrenuli neku temu.
"Pa mislio sam se javiti, vidli bi se nakon šta bih obavio cugu s Filipom i Enom."-Slegnuo je ramenima.
"Mogao si se javiti i da znam da si dobro, a ne samo zato da se vidimo."-Preokrenula sam očima, a on je ostao u šoku.
"Aha, pa javljat ću ti se ja. Jezičino mala."-Podsmijehnuo se.
"Sve ili ništa, Rebiću."-Promrmljala sam.
"Idemo na sve."-Namignuo je, pa naručio piće kada je konobarica napokon došla do stola.
"Filip, Ena, ajde pričuvajte Marselu malo dok mi odemo nešto obaviti. Odma smo tu."-Ante je rekao, pa me zgrabio za nadlakticu i podigao od stola. Jel on normalan?
"Marsela, može tako?"-Upitao je seku i ona je kimnula, pa me zbunjeno pogledala.
Izveo me van iz kafića, pa me ugurao u neku uličicu i naslonio na zid.
"Evo, ovdje možemo u miru razgovarati."-Rekao je, a ja sam još uvijek u šoku.
"Pa sve smo si rekli."-Zbunjeno sam ga pogledala.
"Ne znam s kakvim dečkima si dosad izlazila, ali da ću te maltretirati s porukama, neću. Radije ću te nazvati i reći kada ćemo se vidjeti, pa ću ti ispričati čitav svoj dan. Ja sam ti malo staromodan po tom pitanju, ajde da ja sad moram otići hitno u Italiju, naravno da bi ti slao poruke, ali ovako stvarno nema potrebe. Želim da ovo između nas ide polako."-Pažljivo sam ga slušala.
"Dobro, shvaćam."-Rekla sam, a on se počeo smijati.
"Nemaš ništa za reći na sve to?"-Upitao je.
"Imam. Ja želim tebe i napravit ću sve da budeš moj, jer mi se nenormalno sviđaš. Bilo to brzo ili polako."-Slegnula sam ramenima.
"A ti bi da ja budem tvoj?"-Podsmijehnuo se, pa me privukao bliže k sebi.
"Ma već jesi, samo si ti to ne želiš priznati."-Poljubila sam ga u obraz i on se počeo tiho smijati.
"A, jesi luda."-Prošaptao je, pa me strastveno poljubio.
"Luda za tobom."
+
Uživajte!
ESTÁS LEYENDO
OUR WORLD // Ante Rebić
No Ficción"Laga, laga, lagao me; da nikad pored njega neće biti neka druga." "Laga, laga, lagala me; i lagat ćemo opet ako sretnemo se sutra."
