Ante Rebić
"Jao, nešto fino miriše!"-Filip i Ena su ušetali u stan.
"Šta se ti smijuliš tako?"-Filip je upitao podignute obrve.
"Šta, ne smijem se smijati?"-Podigao sam i ja obrvu, a on je odmahnuo glavom.
"Znam taj smiješak, kretenu."-Promrmljao je, pa sjeo za stol.
"Već ste tu!"-Lea je izašla iz sobe, Hvala Bogu, počešljana. I s mojim ugrizom na vratu.
"Filip je bio nestrpljiv."-Ena je slegnula ramenima.
"Antiša, trebam te za auto, opet nešto lupa."-Filip je rekao.
"Ajmo odma."-Uzdahnuo sam, bolje da to sada riješim nego poslje kada sam sit i spreman za krevet.
"Ajde."-Ustao se od stola, pa krenuo prema ulaznim vratima.
Lea Tolić
"Kako si?"-Upitala sam Enu, pa joj natočila soka.
"Umorno, imala sam posla preko glave."-Uzdahnula je, pa otpila gutljaj soka.
"Mogu li te nešto pitati, ali da se ne naljutiš?"-Zagrizla sam usnu, a ona je kimnula sa smiješkom.
"Jeste li ti i Filip skupa? Ili u nekoj schemi?"-Ne mogu si pomoći, morala sam i nju pitati.
"Joj, nismo, to pitanje sam čula već sto puta ovaj tjedan. Filip i ja smo najbolji prijatelji, i ništa više. Ja imam samo 19 godina i ne pada mi na pamet petljati se s njim, niti se on želi petljati samnom. Kako znam? Raspravili smo to, da nebi došlo da zabune."-Ok, sad mi je malo jasnije.
"Ali on stvarno izgleda zaljubljeno."-Rekla sam.
"Znam, ali nije zaljubljen u mene."-Nego u koga, jeboga ti?
"Nego?"-Uzdahnula sam.
"Ne bi vjerovala, ne znam ni ja."-Slegnula je ramenima.
"Kako ne znaš? Praktički živite skupa!"
"Lea, ja stvarno ne znam."-Rekla je, a ja sam kimnula, pa stavila hranu na stol.
Šta skrivaš, Filipe?
Ante Rebić
"Jel čuješ kako lupa?"-Filip je upitao.
"Ma lupa tebi u glavi, majmune!"-Preokrenuo sam očima, pa zatvorio haubu.
"Pa kako ne čuješ, jebo ga ti! Čim ga upalim, nešto počne lupati!"-Uzdahnuo je.
"Jesi popio lijekove danas?"-Upitao sam, a on me zveknuo po zatiljku.
"Zlotvore."-Promrmljao je, pa ugasio i zaključao auto.
"I? Kako ste ti i Ena?"-Upitao sam.
"Ja sam super, a i ona."-Slegnuo je ramenima, pa ušetao u zgradu kao i ja.
"Mislim, kako ste vi? Kao par?"-Jebem ga glupog.
"Ante, mi niti smo par, niti ćemo biti."-Preokrenuo je očima.
"U koga si zaljubljen onda? Taj tvoj pogled sam zadnji put vidio kad si počinjao vezu s Kristinom."-Rekao sam dok smo se penjali po stepenicama.
"Pričaš gluposti."-Promrmljao je, pa ušao u stan i izuo tenesice.
"Saznat ću ja."-Prošaptao sam, a on se počeo smijati.
E pa sad ću mu saznati u inat!
+
"Jutro, mala."-Poljubio sam Leu u čelo, a ona je nešto promrmljala.
"Jutro."-Prošaptala je, pa se okrenula prema meni i poljubila me u prsa.
"Hoćeš da te odvezem na posao?"-Upitao sam.
"Ne, ne. Moram vratiti auto tati danas."-Rekla je, pa se protegnula. Podigla se u sjedeći položaj, pa pogledala oko sebe.
"Ne idi još."-Povukao sam je natrag prema sebi.
"Ante, zakasnit ću!"-Rekla je, a ja sam se počeo smijati.
"Ajde, samo 5 minuta."-Zagrizao sam usnu, a ona je odmahnula glavom.
"Idem."-Poljubila me, pa se ustala iz kreveta i ušetala u kupaonicu. A meni je prokleti mobitel počeo zvoniti.
Zgrabio sam ga sa noćnog ormarića, pa se javio, "Molim?"
"E Antiša, jel možeš pričuvati Davida na sat vremena? Moram nešto obaviti. Zvao sam već Luku, ali on se ne javlja."-Filip, ubit ću te.
"A, mogu. Dopeljaj ga."-Uzdahnuo sam.
"Evo me za 10-tak minuta."-Rekao je pa prekinuo poziv.
Vratio sam obitel na noćni ormarić, pa vidio da je Lei stigla poruka. Uzeo sam njezin mobitel, pa ga otključao i ušao u poruke.
Marko Duran- tata
Pozdrav, Lea! Ne znam jel' me se sjećaš, pili smo kavu prije mjesec i po' s tvojim ocem. Tražio sam ga tvoj broj, jesi možda za neku kavu?
E, nećeš! Ona je moja!
Lea je izašla iz kupaone, a ja sam se prostrijeljio pogledom.
"Stigla ti je poruka."-Bacio sam mobitel na krevet, a ona me zbunjeno pogledala.
Uzela je mobitel u ruke, pa pročitala poruku.
"Neću uopće odgovarati na to."-Slegnula je ramenima.
"Ma odgovori slobodno, odi na kavu."-Rekao sam, a ona je preokrenula očima.
"To je tatin poslovni partner, ne pada mi na pamet. I s tobom sam, zašto bih išla na kavu s nekim drugim?"-Upitala je.
"Aha."-Promrmljao sam, pa se ustao iz kreveta.
"Ja sam otišla."-Došetala je do mene, pa me kratko poljubila i krenula prema hodniku.
"Vidimo se!"-Rekao sam.
"Ja se nadam!"-Viknula je, a ja sam izdahnuo, dobro je.
Umrijet ću od ove glupe ljubomore.
YOU ARE READING
OUR WORLD // Ante Rebić
Non-Fiction"Laga, laga, lagao me; da nikad pored njega neće biti neka druga." "Laga, laga, lagala me; i lagat ćemo opet ako sretnemo se sutra."