Cena izdaje

7

Ponovo dišem. Moj stan je na neki način moje utočište. Osećam se oslobođeno jer ne vučem više repove za sobom. Dobro je oprostiti, dobro je osećati se ponovo poput čoveka. I drago mi je što je moj otac dobro, on možda jeste bio loš za druge ali ne i za mene. Ne znam zašto sam ponela ovu Edmondovu kutiju ali znam da ću je nekad baciti. Stavila sam tačku na taj deo svog života i jedva čekam da se osetim ponovo svojom.

. . .

Dani se nižu jedan za drugim a moj život je i dalje isti. Očekivala sam veliku promenu, ne znam tačno šta ali znam da je to trebalo da bude boljitak za mene ali to se nažalost nije dogodilo. I dalje radim isti posao, živim u istom stanu i more me iste brige. Oprostila sam svima koji su me povredili ali to očigledno nije bio lek za moju boljku a da stavari budu gore osećala sam se fizički loše.

Nakon mesec dana Keli mi je javila da je postala mama malene curice po imenu Ema. Nisam mogla da izdržim spakovala sam se na brzinu i odletela avionom da je vidim.

Moj dom je bio . . . nečiji dom.

- Keli će se obradovati kada te vidi – Robert me grli.

- Nadam se. Čestitam tata. Kako se osećaš?

- Srećno i neispavano – nasmešio se.

- Idem gore da ih vidim.

- Idi ja moram na posao vidimo se večeras.

- Neću biti tu večeras odlazim u šest. Radim sutra.

- Razumem, onda vidimo se.

- Vidimo se Roberte.

Uđem polako u nekadašnju spavaću sobu mojih roditelja i zateknem Keli sa Emom. Spustim kofer i krenem ka njima.

- Oooo – istopim se.

- Preslatka je.

- Nije li? – ustala je i zagrlile smo se a onda mi je pažljivo dala bebu.

Ima nešto u ovim malim bićima, u mirisu, nežnosti i osećaju koji te obuzima.

- Rasplakaću se. Ćao dušo, ja sam Helena i biću tvoja teta – nasmešim se bebi koja spava.

- Nemoj da plačeš. Je li ovo za nas? Pogledaj ovaj kofer.

- Jesam li ja tetka ili nisam?

- Jesi.

- Je li dobra?

- Stara je tek nedelju dana ali sjajna je, tako je mirna. Ne znam zašto je Robert umoran.

Nasmešim se na ovo i vratim je u kolevku.

- Čestitam Keli – zagrlim je još jednom.

- Hvala Heli želim i tebi jednu ovajku.

- Možda jednog dana. Kako si ti?

Provedem dan sa prijateljicom i njenom ćerkom, nije mi se išlo kući ali ovo je njeno vreme, njeno i Robertovo sa princezom. Moja kuća je ponovo bila nečiji dom.

. . .

- Pa dobro. Ovo definitivno nije bilo u planu – sednem na krevet i udahnem duboko.

U poslednje vreme se nisam osećala dobro ali nisam obraćala pažnju na to sve dok nisam posetila Keli. Slike o njenoj bebi dovele su me je do razmišljanja o mojoj budućoj deci a to je dovelo do mog ciklusa i nedostatka istog. Nisam radila test jednostavno sam posetila doktora i potvrdio mi je moje sumnje. Trudna sam dva meseca. Nisam bila tužna bila sam srećna. Nakon mog nasilnog pobačaja od pre četiri godine bilo je pitanje da li ću uopšte moći ponovo da ostanem u drugom stanju. Nekako sam to gurala u stranu jer sam se bojala negativnog odgovora ali danas . . . Ovo je čudo. Izgleda da mi je moj oproštaj doneo poklon.