Cena izdaje

23

- Kako si tata? – čvrsto zagrlim oca.

- Znaš . . . uživam u životu. Kako si ti?

- Dobro sam.

- Nije te bilo u poslednje vreme.

- Edmond je bio ranjen i bila je ludnica.

- Je li dobro?

- Jeste, juče se vratio na posao.

- Hm, pa to je za očekivati.

- Slažem se, zato se preorijentisao, neće više raditi na terenu, kancelarijski posao.

- To je pametna odluka za oca dvoje maloletne dece.

- Ako želi porodicu moraće nešto da žrtvuje. Želim nešto da ti kažem.

- Slušam.

- Udajem se.

- Za Edmonda?

- Za koga drugog oče?

- Samo pitam.

- Ne dopada ti se ta ideja?

- To nije moja odluka, mislim naravno da mi se ne dopada ideja da moja ćerka bude udata za tipa koji me je stavio iza rešetaka ali sa druge strane on je otac mog unuka i istini za volju, tu je za tebe. Čuva te.

- Da. Ja . . . mislila sam da nikad neću moći da mu oprostim ali onda sam rodila sina. Dejvid me je naučio kako da oprostim od srca. Da, on je otac mog sina i uprkos svemu što se dogodilo dao mi je nešto što je vrednije od ičega na svetu, mog malog čovečuljka, Dejvida. Moj sin mi je na neki način pomogao da bolje razumem tebe i zauvek se povežem sa Edmondom.

- Tvoja majka bi se tako ponosila tobom.

- Nadam se.

- Bi, veruj mi.

- Tata . . . srećna sam.

- Onda uživaj, jer na kraju krajeva samo to je važno.

. . .

Nakon posete ocu rešim da posetim i supruga. Kancelarijski posao, odelo . . . jedva čekam da ga vidim, jutros je otišao pre mene tako da se nismo videli.

Izvadim svoju FBI propusnicu za člana porodice i puste me u zgradu. Sačekam da obaveste Edmonda i pošalju me na četvrti sprat sa pratnjom u vidu policajca, uvek je tako.

- Hvala – zahvalim se i izađem iz lifta. Naravno Edmond me već čeka.

- Draga – prilazi mi sa osmehom. Jao, tako je sladak.

- Nisam te videla jutros – poljubim ga.

- Žurio sam ali veselim se poseti, hajde. Klara dve kafe.

- Da gospodine.

Prođem pored Klare i shvatim da nema potrebe da se brinem, ružna je.

- Kao prvi radi dan na novom poslu? – pitam ga.

- Interesantno, mnogo papirologije ali organizujem misije tako da nivelišem.

- Znam da postoji šansa da ti bude dosadno ali . . .

- Ali ništa, nije mi dosadno i biću kod kuće u pet.

- I zdrav – dodam.

- Da madam.

- Razmišljala sam o venčanju.

- Jesi.

- Da, i kako znam da ti mrziš venčanja . . .