Cena izdaje

24

Besan sam jer tamo neko misli da polaže veće pravo od mene na moju porodicu. On će ih štititi. On! To je moj posao.

- Ovo je mali prostor za tvoju ljutnju – Helena mi kaže dok se vozimo ka kući.

Skrenem ka parku i ugasim auto.

- Da Helena, mali je – okrenem se ka njoj.

- Zar nismo uradili sve što si želeo? Moje ime neće biti povezanio sa tim novcem.

- Nije samo novac u pitanju.

- Nego to što čak i u zatvoru, moj otac pazi na mene. Znam šta je tvoj problem. Utuvio si u glavu da mi je otac u svemu bitniji od tebe – pogodila je.

- Kad ćeš prestati da se upoređuješ sa njim?

- Ne upoređujem se, smeta mi to što smatra da može bolje da vas zaštiti od mene a još više mi smeta to što i ti tako misliš.

- On je moj otac, ja sam njemu ono što su Dejvid i Ema tebi, naravno da želi da me zaštiti. Ne mogu to da mu zabranim i stvarno Edmonde, preteruješ.

- Ne preterujem.

- Da preteruješ. I neću se izvinjavati više zato što imam nekog pored tebe na koga se mogu osloniti, niti zato što postoji neko kome sam najbitnija na svetu. Zato stisni zube i jednostavno progutaj to.

- Da progutam?

- Da. Takav je život dragi, malo gutam ja, malo gutaš ti a život prolazi.

- Dakle ponovo se vraćamo na početak? – divno! Jebeno divno!

- Misliš li da je meni bilo lako da to progutam? Da se kockam sa tim da li ćeš me ponovo izdati ili ne? Imam iznenađenje za tebe, nije. Ali nastavljam dalje verujem ti, gradim život sa tobom i nikad te ne podsećam na to. Ne mogu promeniti svog oca baš kao što ni ti ne možeš promeniti prošlost. Volela bih ali to nije moguće. Zato . . . progutaj i nastavi dalje.

Ona se ne šali. Ozbiljna je.

- Ozbiljna sam Edmonde, ako ti nije dovoljno ono što imamo i ono što ti dajem možeš slobodno da odeš. Preživela sam najgore trenutke svog života bez tebe, preživeću i ostatak mirnog života.

- Zar nije to malo preterano?

- Dosadila mi je više jedna te ista priča. Moj otac pa moj otac. On ima veći penis, pa on ima veći penis. Ne interesuje me vaše glupo muško nadmetanje – izbuljila je oči na mene.

- Odrasti, progutaj i pokreni već jednom auto jer treba da sakupimo decu iz vrtića.

Pokrenem auto i poslušno krenem po decu.

. . .

Idem kao blesav po kući jer me Helena ignoriše a deca žele samo da trče po dvorištu. Kad sam se smirio i razmislio shvatio sam da možda ona ima pravo. I ja sam otac. Deca, kapiram ali onaj mali deo mene joj ne može reći istinu. Ona mi znači više od ičeg na svetu. Volim svog sina, ćerku, roditelje ali ona je ona. I koliko god da je imam nikad je se neću zasititi. Pretpostavljam da ću morati da naučim kako da živim sa tim.

Uđem u kuhinju i samo je zagrlim sa leđa.

- Progutao sam – poljubim je u vrat.

- Jesi li?

- Jesam. Žao mi je što sam naporan, ponekad zaboravim koliko sam težak.

- Jesi, ali možemo da razgovaramo, uvek saslušamo jedno drugo i to nam dosta pomaže – okrenula se ka meni.

- Ja imam tebe, ja pobeđujem – nasmešim joj se.

- Ludaku.

Spustim glavu i poljubim je.

. . .

- Jesi li siguran? – pitam Meka.

- Jesam, ništa više ne povezuje Helenu sa novcem Rodžera Diona – potvrđuje mi.

- Hvala ti Mek, dugujem ti za ovo.

- Ne duguješ mi ništa jer ja ne mogu sprečiti da on ovlasti nju, niko to ne može.

- Znam samo ne želim da neki trag vodi ka njoj, to je sve.

- Čista je kao suza.

- Onda idem ja pokupim decu iz vrtića, obećao sam im da idemo u cirkus.

- Super, mogu ja sa vama?

Zbunim se malo.

- Naravnno – pristanem.

- Oduvek sam želeo da idem u cirkus – objasnio je sa osmehom.

- Pa izgleda da dete čuči u svakome od nas.

. . .

Gledati svoju decu kako odrastaju je nešto što ne primećuješ u momentu. Sve izgleda isto, deluje normalno, ali kada nakon godinu-dve sedneš i odgledaš stare slike zapitaš se koliko li je to vremena prošlo. Zar su bili tako mali? Zar smo mi bili tako mladi? Vreme prolazi i kad je sve u redu ti ga i ne primećuješ.

Uživam u sitnicama koje moj život čine bogatim. Obavljam posao za koji sam plaćen, odgajam decu koju obožavam, igram golf, stalno nešto radim na kući i najmirniji deo vremena ujedno i onaj koji me najviše zadovoljava provodim sa Helenom.

Svaka veza ima uspone i padove pa tako i naša. Naučio sam vremenom da prećutim i progutam po nešto, samo nastavim dalje, nelogično ali to pomaže mom braku.

Brak, pa, to je nešto na čemu trreba iznova da radiš. Moraš da ga neguješ, podsećaš ženu zašto da ostane sa tobom i pokazuješ to s vremena na vreme.