8

12.6K 690 11
                                    

Sahranili smo mog rođaka Roberta i njegovu suprugu Keli. Nije bilo puno ljudi na sahrani jer nisu imali nikog od porodice, osim mene i mojih roditelja, tu je bila Heli, Robertove kolege i Keline drugarice.

Nakon sahrane Robertov advokat je pozvao Heli i mene na razgovor. Helena nije delovala iznenađeno bila je tužna. Gledao sam je stalno i shvatio sam da je prelepa, tužna je ali nekako i lepa, ne umem to da objasnim.

- Verovatno se pitate zašto ste ovde – Markos odmah prelazi na stvar.

- Zbog Eme, želim da je usvojim - Helena odgovara ko iz topa. Razmišljao sam i ja o detetu jer znam da nijedno od njih dvoje nema bliže rođake.

- Da, Vi ste jedan od staratelja.

- Kako to mislite „jedan od"?

O sranje! Setim se jednog pijanog razgovora sa Robertom. Obećao sam da ću biti tu za njegovu ćerku.

- Keli i Robert su nakon rođena ćerke sastavili testament, sve što su podsedovali naslediće njihova ćerka.

- Ona je maloletna – podsetim ga.

- Tačno je, u testamentu su takođe i naveli da u slučaju njihove smrti starateljstvo nad Emom Rob dobijate vas dvoje.

- Šta? – iznenadim se.

- Čekajte malo, obećala sam Keli da ću se brinuti o njenoj bebi ukoliko se njoj nešto dogodi – kaže i okreće se ka meni. Ja sam zbunjen.

- Hoćete reći da mi imamo puno starateljstvo nad devojčicom? – pitam ga.

- Ukoliko je želite, oboje imate pravo da odbijete starateljstvo.

- Ali u tom slučaju Ema završava u sistemu – Heli se naljutila.

- Tako je.

- Ali . . . – zbunjeno se okrenula ka meni.

- Ili jedno od vas dvoje može zadržati devojčicu ukoliko se drugo odrekne starateljstva – advokat pojašnjava.

- Želim da usvojim Emu – Heli je istupila.

- I ja – kažem glasno.

- Ona je ćerka mog rođaka, moja krv. Ima porodicu – neću dozvoliti da završi u sistemu, nema jebene šanse.

- Pa u tom slučaju predlažem vam da napravite nekakav dogovor jer oboje želite da je usvojite.

Pogledam u Helenu i ona pogleda u mene.

- Idealno bi bilo da je zajedno odgajate ali koliko sam razumeo živite u različitim gradovima tako da predlažem da se dogovorite oko starateljstva.

- Ali kada možemo dobitri Emu? – pita ga Helena.

- Čim donesete odluku, sastaviću dokumenta i curica će biti vaša ili jednog od vas dvoje. Još neko pitanje?

- Ne.

- Ne – sve je jasno.

Ispratim advokata i vratim se kod Helene. Znam šta ona želi, sigurno želi da je odvede sa sobom.

- Jesi li dobro? – pitam je nekako mi je bleda.

- Da samo . . . moram da sednem – hvata se fotelju i priđem do nje.

- Polako – pridržim je za stomak da se ne onesvesti i njen stomak me šutne. Pomerim ruku kao da sam se opekao i pogledam je čudno.

- Tvoj stomak me je upravo šutnuo – kažem zbunjeno.

Cena izdajeWhere stories live. Discover now