21

10.2K 606 1
                                    

- Dakle Dora odgovara Vam radno vreme?

- Naravno draga.

- Kad možete početi?

- Sutra.

- Savršeno. Edmond i ja radimo puno radno vreme i ne želim da zavisimo od njegovih roditelja kada su deca u pitanju oni su ipak ljudi u godinama.

- Razumem. Ne brini ceo život čuvam decu i nikad nisam imala nekih problema.

- Znam, vidi, Edmond radi za FBI i proverio je sve kandidatkinje za posao, ti si mu se dopala najviše a iskreno i meni.

- Polaskana sam.

- Onda se vidimo sutra?

- Vidimo se.

Deca već uveliko spavaju, Edmond ima slučaj i ne znam kada će se vratiti. Moram priznati da mi njegov posao sve više i više smeta. Nikad ne znam kada, niti da li će se vratiti. Brinem a brinem i sad dok gledam u policu sa knjigama, naime iza nje se nalazi sef i tu Edmond čuva oružje kad dođe sa posla. Ne voli da govori o svom poslu, kaže mi gde je bilo nakon što se vrati ali nikad pre nego što ode.

Ali ovo je sada moj život, i volim ga, srećna sam, sve dok me ne nazove da mi kaže kako mora da ode negde na neodređeno. To me najviše plaši.

. . .

Odvezem decu u vrtić i krenem na posao. Izađem iz automobila i moj telefon zazvoni.

Mek?

- Dobro jutro Mek.

- Helena . . . ćao. Ja bojim se da imam loše vesti.

Znala sam. Jebeno sam znala.

- Kakve?

- Edmond je u bolnici.

- Šta se dogodilo? – ulazim natrag u auto.

- Napali su nas na putu kući.

- Ko?

- Radili smo na slučaj sa teroristima i sve smo ih uhapsili osim vođe, napao nas je, otvorili smo vatru i . . . Edmond je među teže ranjenima.

- Gde ste?

Mrzim njegov posao i bolje bi mu bilo da je živ.

Moj prvobitni bes zamenila je briga a brigu su zamenile suze. Da li će preživeti? Šta to znači da je teže ranjen? Teroristi! Kad će shvatiti da on ne mora da spašava svet.

. . .

Ne znma ko je sve ranjen ali čekaonica je bila puna sa ljudima koji su imali majice na kojima piše FBI.

- Mek? – uočim ga i krenem ka njemu.

- Šta se događa?

- Operacija je u toku.

- Ništa se ne zna?

- Ne.

Okrenem se oko sebe.

- Ranjena su ukupno tri člana našeg tima – objašnjava mi.

- Jesu li . . .

- Svi su na operacijama.

- Da li ima mrtvih?

- Da.

- Da li treba da izvedem decu iz države?

- Ne.

Okrenem se i ugledam Patrika, Edmonovog direktora.

- Svi teroristi su uhapšeni, neki od njih su i mrtvi. Ne treba da se bojiš.

Cena izdajeWhere stories live. Discover now