- Dakle Dora odgovara Vam radno vreme?
- Naravno draga.
- Kad možete početi?
- Sutra.
- Savršeno. Edmond i ja radimo puno radno vreme i ne želim da zavisimo od njegovih roditelja kada su deca u pitanju oni su ipak ljudi u godinama.
- Razumem. Ne brini ceo život čuvam decu i nikad nisam imala nekih problema.
- Znam, vidi, Edmond radi za FBI i proverio je sve kandidatkinje za posao, ti si mu se dopala najviše a iskreno i meni.
- Polaskana sam.
- Onda se vidimo sutra?
- Vidimo se.
Deca već uveliko spavaju, Edmond ima slučaj i ne znam kada će se vratiti. Moram priznati da mi njegov posao sve više i više smeta. Nikad ne znam kada, niti da li će se vratiti. Brinem a brinem i sad dok gledam u policu sa knjigama, naime iza nje se nalazi sef i tu Edmond čuva oružje kad dođe sa posla. Ne voli da govori o svom poslu, kaže mi gde je bilo nakon što se vrati ali nikad pre nego što ode.
Ali ovo je sada moj život, i volim ga, srećna sam, sve dok me ne nazove da mi kaže kako mora da ode negde na neodređeno. To me najviše plaši.
. . .
Odvezem decu u vrtić i krenem na posao. Izađem iz automobila i moj telefon zazvoni.
Mek?
- Dobro jutro Mek.
- Helena . . . ćao. Ja bojim se da imam loše vesti.
Znala sam. Jebeno sam znala.
- Kakve?
- Edmond je u bolnici.
- Šta se dogodilo? – ulazim natrag u auto.
- Napali su nas na putu kući.
- Ko?
- Radili smo na slučaj sa teroristima i sve smo ih uhapsili osim vođe, napao nas je, otvorili smo vatru i . . . Edmond je među teže ranjenima.
- Gde ste?
Mrzim njegov posao i bolje bi mu bilo da je živ.
Moj prvobitni bes zamenila je briga a brigu su zamenile suze. Da li će preživeti? Šta to znači da je teže ranjen? Teroristi! Kad će shvatiti da on ne mora da spašava svet.
. . .
Ne znma ko je sve ranjen ali čekaonica je bila puna sa ljudima koji su imali majice na kojima piše FBI.
- Mek? – uočim ga i krenem ka njemu.
- Šta se događa?
- Operacija je u toku.
- Ništa se ne zna?
- Ne.
Okrenem se oko sebe.
- Ranjena su ukupno tri člana našeg tima – objašnjava mi.
- Jesu li . . .
- Svi su na operacijama.
- Da li ima mrtvih?
- Da.
- Da li treba da izvedem decu iz države?
- Ne.
Okrenem se i ugledam Patrika, Edmonovog direktora.
- Svi teroristi su uhapšeni, neki od njih su i mrtvi. Ne treba da se bojiš.
YOU ARE READING
Cena izdaje
RandomMoj život kao i svačiji ima tri lica: lice prošlost, lice sadašnjost i lice budućnost. Sva ta lica nose ime po jednog muškarca i svaki od njih mi je u određenom trenutku bio najvažniji u životu. Svaki od njih me je naučio po jednu lekciju. Jedan me...