Cena izdaje

19

Sjajan je osećaj ponovo biti među ljudima, osećati se zaposleno, važno, sređeno, lepo, važno . . . Volim decu i volim to što sam mama ali verujem da mogu sve uskladiti.

- Gospođice Dion?

- Nensi – okrenem se ka mojoj sekretarici.

- Koliko puta da ti kažem da me zoveš Helena?

- Narvno – nasmešila mi se.

- Sazvan je vanredni sastanak, gospodin Preston je ovde i želi da upozna nove rukovodioce.

- Kad?

- Za pola sata.

- U redu – valjda ću stići na vreme za ručak sa Edmondom.

Gold je firma koja se bavi grafičkim dizajnom, filijala u Vašingtonu je jedna od tri i ove decenije je u vrhu. Bila sam srećna kada sam dobila posao, naročito jer poslednje tri godine nisam radima, znam da projekti koji sam radila za automobilsku industriju imaju veliku ulogu u mojoj karijeri, verovatno sam zbog njih i dobila posao. Kako bilo lepo sam dočekana, menadžer je prijatan kao i ostale kolege. Već sam dobila projekat i veselila sam se radu.

Nosim se mišljenju da pronađem dadilju ali Edmondovi roditelji mi dosta pomažu, ne želim da ih obavežen zato sam u dilemi. Ja radim puno radno vreme, Edmondov posao je nepredvidiv, ne mogu od njega očekivati da ih pokupi iz vrtića ili odvede u šetnju kad je jedne nedelje u Evropi a naredne pitaj Boga gde, ali trudi se, stvarno se trudi oko dece i to mi mnogo znači.

. . .

- Kasnimo - probližava mi se jedna kolegenica.

- Ćao . . . Klara beše?

- Tako je a ti si čuvena Helena – nasmešila mi se.

- Čuvena?

- Pa svi te ovde upoređuju sa Helenom Trojanskom, dođavola i ja bih te uvukla u krevet ženska.

Nasmejem se od srca jer kad ti žena da kompliment to nešto vredi.

- Polaskana sam, zaista, ali preferiram muškarce poput Parisa – našalim se.

- Cura sa smislom za humor? E sad sam malo manje ljubomorna na tvoju trojansku lepotu.

- Ti si neverovatna – podseća me malo na Keli.

- Pa nadam se da će tvoja lepota i moja nererovatnoća da ostave dobar utisak na direktora jer kasnimo.

- Ne kasnimo.

- Gospodin Preston ima običaj da porani, bar tako kažu – otvorila je vrata i ušla sam za njo.

- Kasnimo? – postavila je pitanje.

- Nikako izvolite uđite.

Taj glas . . .

- Hvala.

Klara je krenula ka slobodnom mestu i tak tad sam uočila čoveka koji joj se obratio.

Odmerio me onako od nogu ali kad je došao do moje glave raširio je oči.

- Helena Dion – rekao je iznenađeno, nasmešio se i ustao.

- Eliote? – ma je li to on?

- Nadam se to nije bilo pitanje – prišao mi je i zagrlili smo se.

- Pa . . . čekaj malo zar tvoja porodična firma nije bila Preston?