Ruski kralj

PART 1

-Sadasnjost-

-Ali to je nemoguce, to nije istina.

-Sofija, smiri se.

Govorila je malo starija zena.

-Necu da se smirim, to nije istina!! Moj otac ne moze da umre. To nije istina, vi mene lazete!

-Sofija samo disi, stetis sama sebi.

-KAKO DA SE SMIRIM, OTAC MI JE UMRO. NI NE ZNAM KAKO JE UMRO. NIKO MI NISTA NE PRICA.

-HOCETE NESTO BAR DA MI KAZETE?! KAKO I KAD JE UMRO NA PRIMER.

-Smirite se gospodjice, ne mozemo vam trenutno nista reci. Sef nam je rekao da vam trenutno nista ne govorimo. On ce vam sam sve reci.

Tip u crnom odelu je pricao.

-PA KAD CE TAJ VAS SEF DA DODJE VEC JEDNOM? I STA ON I VI IMATE VEZE SA MOJIM OCEM. DA GA VI NISTE UBILI MOZDA?! KUNEM SE POBICU VAS SVE!

-Sofija smiri se dete. Ovi ljudi su dosli da nam saopste tuzne vesti. Dodji sedi.

-Marina ne mogu da sednem, hocu odgovore. Ja ne mogu da ostanem siroce. Otac mi je obecao da ce me cuvati do kraja zivota. Ne mogu ostati i bez njega. Majka mi je umrla kad sam bila mala nje se cak ni ne secam. A sad i moj otac, ne mogu ja ovo da podnesem.

Pocelo je da mi se vrti i polako sam gubila svest, ali su me necije ruke uhvatile, osetila sam jak muski parfem i tako sam pala u nesvest.

Polako sam otvarala oci i treptala sam par puta dok sam se navikla na svetlost.

-Sofija dete moje, budna si, kako si?

Marina me je obasipala pitanjima. Ona je bila moja kucna pomocnica od kad je moja majka umrla, moj otac je unajmio i ona se brinula o meni, kao da mi je majka.

-Marina, sta se dogodilo? Gde sam?

-Mila moja pala si u nesvest, u bolnici si. A ovaj gospodin te je doveo do bolnice.

Pokazala je na nekog tipa koji je stajao naslonjen na zid, kako ga nisam primetila, mislim ovakvog tipa bi sigurno primetila.

Visok, gresno lep, i ima to nesto. Vidi se da je neki zenskaros.

-Mmm, ko je on?

-Marina, dozvolite mi.

Marina se sklonila u stranu a stranac mi je prisao.

-Sofija, ja sam Viktor Ivanov.

-Drago mi je Viktore, ali sta ces ti ovde. Mislim kako si dospeo u moju kucu?

-Ja sam bio prisutan kada je tvoj otac ubijem.

-Sta?! Kako?! Moj otac je ubijen?!??!

-Nazalost, da. Ali nemoj da se brines.

-Kako da se ne brinem?? Ja nemam vise nista, ostala sam sama, ja sam sada siroce.

Suze su pocele same da se slivaju niz moje obraze.

-Nisi sama. Sta mislis tvoj otac bi te ostavio bez icega? Naravno da nije tako. Ja sam tvog oca poznavao I mnogo pre toga, na neki nacin smo saradjivali. On mi je dosta pomogao pa je sada red I na mene da ja njemu pomognem, to jest tebi. On je njegovu firmu prepisao tebi. Sve deonice, svu svoju imovinu. Ali plasio se da se neces snaci. Pa je meni rekao da ti pomognem, ako zelis ja mogu rukovoditi firmom, to jest spojicemo nase dve firme u jednu, ja cu voditi sve poslove ti samo trebas biti prisutna na nekim sastancima, potrudicu se da to budu 2 do 3 sastanka godisnje. Kucu ne moras da prodas, ali ces ziveti kod mene. To je bila zelja tvoga oca. I ima jos nesto ali, mislim da to moze da saceka.

-Cekaj, stani malo, od sada cu ziveti kod tebe? Imacu svoju vlastitu firmu za koju ces ti obavljati sve poslove ali neces imati nista od toga? I sta je to ostalo?

-Da, ziveces kod mene. To je najbezbednije! Imacu I ja prihoda, spojicemo nase dve firme pola ce biti moje a druga polovina tvoja, samo sto cu ja obavljati sve poslove.

-Ali ne mogu ja kod tebe, sta ako imas zenu ili decu?

-Nemam nikoga, nemoj da se zamaras time. Sam sam.

-To je jos gore!

Poceo je da se smeje. Sta sam smesno rekla, moze da me siluje ili ubije, ne znam ni ko je ni sta je. Ali ipak je poznavao mog oca.

-Necu ni da te ubijem a ni silujem. Samo ces ziveti kod mene, imaces svoju sobu, cak I kupatilo, jedino zajednicko bice, kuhinja I trpezarija I dnevna soba, I hodnici naravno ako I to ulazi u obzir.

Blago se nasmesio, ima prelep osmeh, deluje tako hladno ali nije.

-Cekaj stani, odakle si ti? Gde zivis uopste? Kojim poslom se bavis? Koliko imas godina? Imas li devojku posto si rekao da nisi ozenjen? I kako se bese zoves?

-Ovako zovem se Viktor Ivanov, imam 28 godina, ja sam iz Rusije, mislim tamo sam rodjen, zivim u Srbiji, ali idem na nekoliko meseci u Rusiju zbog posla. Mozda si primetila zbog mog naglaska. Bavim se nekretninama, kao I tvoj otac. Nemam devojku, od porodice imam majku I oca, oni su u Rusiji. Nemam decu a voleo bi da ih uskoro dobijem. I nadam se da sam odgovorio na sva pitanja, ako ih imas jos slobodno pitaj.

Napravio je neki perverzni osmeh, ali ne znam na sta je ciljao.

-To je sve za sad, ali imam jedan uslov.

-Samo napred.

-Marina mora da ostane sa mnom.

-Uredu.

-Samo si tako pristao?

-Da, tvoj otac mi je rekao da nisi previse zahtevna, I da ces mi traziti samo da zadrzim Marinu. Bas si takva kakvu mi te je opisao.

-A kakva sam to ja?

-Mnoogo radoznala.

Poceo je da mi se smeje.

-Ha ha ha....

I odjednom sam se setila...tata..nema ga vise...pocela sam da placem kao kisa

-Sta je bilo?!

Uhvatio me je nezno za ruke.

-Ja...setila sam se tate..vise ga nema..

Samo me je zagrlio. To je bio topao zagrljaj pun neznosti. Bas mi je prijao. Polako sam se odvojila od njega, a on me je pogledao pravo u oci i uhvatio za obraze.

-Od sad te ja cuvam!