Ruski kralj

PART 8

-VIKTOR-

Vec nedelju dana je proslo od naseg vencanja, od one grozne nesrece, od mog nezrelog ponasanja. Vec nedelju dana je Sofija u komi...ne budi se....

Ja sam se ziv izjeo...njen otac mi je poverio na cuvanje, da budem uvek tu za nju. A sta sam ja uradio, samo sam je jos vise gurao ka provaliji. Ne mogu vise, po ceo dan sam u bolnici. Hvala Ivanu I mom ocu koj je dosao sa mojom majkom iz Rusije da bi mi pomogao oko firme, njih dvoje su mi dosta pomogli oko posla. Ja ni jedan dan nisam svracao do firme. Ja sam imao samo povredu na glavi, nista strasno, zasili su mi je...ali ona njoj je jedno rebro slomljeno..povreda glave...imala je I unutrasnje krvarenje jedva su je spasili doktori mi kazu da joj je stanje stabilno, ali ne znaju kad ce se probuditi

Kad su javili Mini za nasu nesrecu nije znala gde se nalazi, pala je u nesvest, plakala je I samo plakala. Ivan je bio celo vreme pored nje kao I njen brat. A ja....ja sam svakog udaljavao od sebe, moja majka me je jedva terala da jedem. Svaki dan sam bio kod nje.bio sam unutra po par sati..pricao joj kako mi je zao..ali ne vredi nije se budila.

-Mina moras nesto da pojedes, smrsala si barem 5 kila od kad je Sofija u komi, nije dobro to sto radis. Skodis sebi.

Ivan joj je pricao ali ga nije slusala.

-Mina...

-NECU! NECU DA JEDEM, NECU DA PIJEM, NECU NI DA SPAVAM. SAMO HOCU DA SE MOJA SOFI PROBUDI. OVO NIJE FER, NIJE U REDU. ZASTO ONA?!?

Drala se, kukala je vristala je. Ivan je povukao u zagrljaj ali je jecala vristala.

-Mina, smiri se. Sofija ce da se probudi!

-ONA NE MOZE DA ME OSTAVI! OVO NIJE U REDU!

-Nece da te ostavi, smiri se. Ona je bila samo umorna I sad malo duze spava.

Ivan joj je tako lepo pricao, celo vreme je bio oko nje, nije je pustao nigde samu. Nisam znao da ima tako neznu stranu.

-AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!

Vristala je.

-SRCE ME BOLIIII! SOFI PROBUDI SEEEE! NE MOGU VISEEE!!!!!!

Ivan je mazio po kosi, a ona je kukala, urlala, cela bolnica se tresla.

-Smiri se, uzmi popij vode.

-Ne mogu. Hocu da se Sofija probudi! Dosta je spavala. SOFIIIII!!

Nije se smirila uopste, a ja? Ja sam se kidao, cepao u sebi, oci su mi bile suzne, naduvene.

Stefan je dosao I cucnuo je pored Mine.

-Sestrice, ajde kuci da odspavas malo, umorna si.

-NE! DOK SE SOFIJA NE PROBUDI JA NE IDEM NIKUD!

-Mina....Viktor je ovde, ja sam ovde, ajde molim te.

-VIKTOR HA? ONAJ KOJI JE UBIO? JEL TAJ VIKTOR? ON CE DA BUDE OVDE?

-Mina, smiri se, idemo.

Samo sam ih slusao, bio sam naslonjen uza zid, I onda je doctor izasao iz Sofijine sobe.

-Porodica Sofije Ivanov?

Kad sam cuo svoje prezime pored njenog imena srce mi je bilo puno.

-Mi smo, ja sam njen muz!

-DOKTORE KAKO JE MOJA SOFIJA?

Mina je skocila na njega, Ivan je uhvatio, zaglio je kako bi se smirila.

-Ona je dobro, mozete uci unutra.

-Uredu. Hvala doktore.

-Ali jedan po jedan. Nema na cemu, brz oporavak.

Krenuo sam ka njenom sobi. Kad sam usao ona je lezala nepomicno, prikljucena na neke aparate. Seo sam na stolici do nje I uhvatio je za ruku.

-Sofija...molim te se probudi.obecao sam tvom ocu da cu te cuvati...molim te..

Spustio sam glavu pored njene ruke.

-Mhmm

Brzo sam podigao glavu.

-SOFIJA?!

Polako je otvorila oci I pogledala me je.

-V...vi....viktore..

-Sofija! Jao hvala bogu. Cekaj da zovem doktora.

Kad sam krenuo uhvatila me je za ruku.

-S..stani.nemoj...d...da...ides..

Pricala je polako, bilo joj jes tesko da govori.

-Ne naprezi se, miruj.

-Viktore...kako si...b..boli li te nesto?

Ona je neverovatna, u kakvom je stanju a ona pita za mene.

-Sofija.

-Jel si povredjen negde?

-Nisam..dobro sam....Tebe jel boli nesto?

-Malo..rebro I glava ali sam dobro.

-Hvala bogu, probudila si se.

-Koliko sam dugo spavala?

-Bila si u komi nedelju dana.

-Toliko? Znaci sad smo u braku tacno nedelju dana?

To me je nasmejalo.

-Da.

-V..viktore...ja......izvini sto sam ti sve ono rekla tad u kolima.

Pocela je da place, pa ona je stvarno pravi andjeo.

-Ne brini oko toga, u redu je. Samo nemoj da places.

-Kako je Mina? Gde je ona?

-U hodniku je, nije dobro...dobila je napad panike, bila je u nesvesti kad su joj javili da smo doziveli nesrecu, do sad se drala po hodniku, plakala.

-Jao boze..mozes da je pozoves molim te.

-Naravno, ali pozvacu I doktora.

Polako je klimnula glavom. Izasao sam u hodnik I svi su me gledali.

-Ivane zovi doktora Sofija se probudila. Mina dodji, tebe trazi.

-JAOO JAGNJE MOJE.

Utrcala je sobu I odmah je prisla Sofiji I zagrlile su se I pocele obe da placu.

-DUSO KAKO SI? BOLI LI TE NESTO?

-Dobro sam Mina. Ti? Viktor mi je rekao da si padala u nesvest, nisi jela.

-Ma mani ti sad mene, vazno je da si se probudila.

Doktor je usao.

-Zamolio bih vas da izadjete kako bih pregledao pacijnticu.

Izasli smo napolje, Mina je zagrlila Stefana I govorila mu je kako je Sofija dobro. Ivan mi je prisao I potapsao me je po ramenu.

Doktor je izasao. I mi smo se svi skupili oko njega.

-Probudila se, dobro je. Sutra moze kuci, stanje joj je u redu. Samo bih zamolio njenog muza da je pripazi, bole je rebra pomalo, I moze da se desi da ponekad ima vrtoglavicu, ali nista strasno. Takodje bih vas zamolio bez odnosa narednih nedelju dana.

Kad bi on znao da ih necemo imati ni za godinu dana a kamoli za nedelju ali ajde, cutao sam.

-U redu doktore.

-I zamolio bih vas da ne ulazite do sutra, treba da se odmori.

-Hvala doktore.