Život u petoj brzini

Stefan

Otišli smo do obližnjeg kafića, dok sam posmatrao svoja dva najbolja prijatelja srce mi je lupalo od sreće zato što smo svi ponovo na okupu. Voleo sam Marka i Nikolu kao braću.

Izabrali smo ,,Bašta - kafe" i seli da naručimo pivo.

Dok sam slušao kako se šale setio sam se da su me njih dvojica naučili da pijem. Uvek sam bio povučen i oprezan, a onda, za moj šesnaesti rodjendan organizovali su žurku iznenadjenja, samo nas trojica, bez odraslih.

Odveli su me kod Marka,otac mu je ponovo bio na službenom putu.

Kupili su tortu i nabavili alkohol. Bilo je tu i vutre, tako da sam doživeo još jedno novo iskustvo tog dana.U početku sam odbijao da pijem, ali sam na kraju popustio pod pritiskom, napio sam se posle dva piva i jedne čaše votke. Kada smo svi dostigli viši nivo pijanstva pustili smo muziku i počeli da igramo i skačemo. Tada sam probao i vutru po prvi put, dopao mi se osećaj opuštenosti koji izaziva, moja urođena introvertnost bila je kao rukom odnešena.

Bili smo toliko glasni da su komšije pozvale policiju, kada smo ih ugledali pobegli smo kroz prozor, primetili su nas, bežali smo im najmanje sat vremena, bio je to najbolji rodjendan ikada. Ah kako mi je samo lupalo srce!

Ova godina bez Marka bila mi je veoma teška, ništa nije bilo isto bez njega, ali sada će se to promeniti, nadam se. Nedostajali su mi naše avanture i nevolje u koje su oni upadali, a ja ih vadio iz njih. Uvek sam bio glas razuma, znao sam i voleo sam to.
Konačno sam se vratio iz sveta mašte i uključio se u razgovor.

"Gde idemo večeras?" upitao sam.

"Vodim vas u klub, najludju u gradu" odgovorio je Marko.

„To brate!" uzviknuo je Nikola i sudarivši se pesnicom sa njim.

Izvadio sam kutiju cigareta, Marlboro crveni, još jedan porok na koji su me navukli, zapalio jednu i pružio kutiju svojim drugovima, prihvatili su. Duboko sam udahnuo uživajući dok mi je dim ulazio u pluća.

"Moramo da nabavimo neku drogu" iznenada je rekao Nik.

„Nemoj da brineš zbog toga, vodim vas kod najpoznatijeg dilera koji se može naći u ovoj rupi, svi pričaju da je najbolji" odgovorio je Marko.

„Nikad nisam bio kod njega, ali svi kažu da se kod njega može nabaviti najbolji šit."

Sedeli smo tu još nekih pola sata, popili još po jedno pivo, a onda krenuli do dilera.

Ušli smo u autobus, Marko je platio kartu, rekavši nam da izlazimo na posednjoj stanici.

Kada smo izašli, Marko je pozvao nekoga telefonom i pitao za adresu na kojoj živi čovek koji nam je potreban.

Stigli smo do male kuće prljavo belih zidova, dim se uzdizao iznad krova, zaličila mi je na neku kolibu iz Diznijevih crtaća.

Dok smo dolazili primetio sam jednog čoveka kako izlazi iz kuće, oblačio je košulju i zakopčavao pantalone u hodu.

Prišli smo starim žutim vratima, Nikola je pokucao.

Vrata su se otvorila i na njima se pojavila veoma lepa žena. Imala je na sebi samo belu majicu punu fleka, velike grudi su se ocrtavale na površini, bradadvice su se jasno videle. Shvatio sam da zurim i brzo sam sklonio pogled, primetila je gde sam gledao i zvonko se nasmejala.

„Da li ti se svidja ono što vidiš?" upitala me je provokativno uštinuvši se za levu bradavicu.

„Ovaj izvinite," promrmljao sam.

„Mače, nemoj da se izvinjavaš" odgovorila mi je, nisam znao šta da kažem tako da sam samo ćutao.

Imala je dugačku plavu, pomalo neurednu kosu i lepo nasmejano lice, nosila je crveni karmin na punim, naduvenim usnama. Zamišljao sam kakav bi bio osećaj da me te usne ljube svuda po telu..