Život u petoj brzini

Emilija

Dok sam se spremala za maskembal ljudi koje sam platila, ustvari koje je moj otac platio, završavali su sredjivanje dnevne sobe, ova žurka mora biti genijalna!
Obukla sam svoj kostim i stavila vampiske zube, dok sam stavljala beli puder neko je pokucao na vrata, znala sam ko je i pre nego što je ušao, moj otac, naravno. Uvek se ponaša previše zaštitnički, posebno kada izlazim sa momcima, jeste da poznaje Marka, ali opet...

Otvorio je vrata i zakoračio unutra ne sačekavši da mu dam odgovor. Kako me to nervira!

"Izgledaš veoma lepo draga" rekao je i poljubio me u obraz.

"Nemoj tata razmazaćeš mi šminku" rekla sam i lagano ga odgurnula nanoseći još jedan sloj pudera na obraz.

Nikada nisam upoznala svoju majku, otac mi nikada nije pričao o njoj, imam samo njega, zato ga toliko i volim, uprkos njegovoj reputaciji i ponašanju.

Zagrlila sam ga i naslonila mu glavu na rame.

"Da li si sigurna da ne želiš da ostanem da pazim moju malu devojčicu," upitao je glasom punim brige i očinske ljubavi.

„Ne tata, nema potrebe,tu su tvoji telohranitelji, iako ni oni nisu potrebni, a i nisam više mala devojčica," odgovorila sam mu glumeći da sam ljuta zato što me je tako nazvao.

„Ti ćeš za mene uvek biti moja mala devojčica" odgovorio je i poljubio me u teme.

„Volim te tata" odjednom je izletelo iz mene, ne znam zašto, uglavnom nisam ovoliko emotivna.

„I ja tebe, više od sopstvenog života" odgovorio mi je pomalo šokiran mojim izlivom osećanja

„Ne zaboravi..." počeo je da priča dok je izlazio.

„Znam, ako nešto ne bude bilo uredu ili ako se oni pojave zvaću te" prekinula sam ga.

„Hajde sad odlazi moram da se spremim" dodala sam i zatvorila vrata za njim.

Poravnala sam haljinu i stavila još malo pudera da bih izgledala bledje, proverila sam svoju frizuru i šminku u ogledalu, na kraju sam ogrnula ogrtač i izašla, otišla sam da pogledam da li su dobro sredili dnevnu sobu.

Velika bačva puna piva stajala je u jednom uglu, pored prozora, na sredini sobe se nalazio veliki stakleni sto pun plastičnih časa napunjenih raznovrsnim pićem, sokovima, vinom, pivom, viskijem, sve što sam mogla da nadjem i kupim nalazilo se u tim čašama. Piće iznenadjenja moj genijalni izum!

Sijalice su bile ugašene jedina svetlost dopirala je iz malenih crvenih lampi strateški rasporedjenih širom sobe, u jednom uglu stajao je veliki zvučnik iz koga je dopirala tiha muzika, za sada...
Postoji jedna velika prednost koju imaš ako ti je otac poznati mafijaš, nikada ne moraš da se brineš ako pustiš previše glasnu muziku, niko se neće usuditi da dodje i da se žali, ili ne daj Bože pozove policiju!!!

U jednom uglu nalazio se još jedan sto pun grickalica, smokija, štapića, pereca...

Pored tog stola, na podu, nalazila se gomila flaša, rezervno piće.

Četiri radnika su stajala sa strane i čekala da vide šta ću im reći.

„Veoma dobro odradjeno momci, oduševljena sam,"rekla sam im nonšalantno.

Klimnuli su glavom, na licima im se ocrtavalo olakšanje.

„Slobodni ste" kratko sam im klimnula i mahnula rukom ka vratima.

„Dovidjenja gospodjice" poslušno su se okrenuli i izašli napolje.

Sela sam na jedan od dva velika kreveta u sobi i ispružila se, gosti će uskoro početi da dolaze.