Život u petoj brzini

Marko

Tresao sam se od besa dok sam posmatrao Nikolu kako odlazi, nisam mogao da verujem da je stvarno spavao sa mojom maćehom.

Stefan je samo stajao pored mene i gledao, znao sam taj pogled, čekao je da vidi da li ću poludeti, odmeren i pažljiv, Stefanov pogled.

Nisam mogao da se smirim, osećao sam se krivim zbog onoga što sam rekao Niku, ali bes je pokuljao iz mene.

Pogledao sam u Stefana i video sažaljenje u njegovim očima i to je bila kap koja je prelila čašu.

"Sedi tu ne prati me," povikao sam besno i istrčao napolje.

U hodu sam ukucao Anastasijin broj.

„Odmah dodji do -Big pice- " povikao sam u slušalicu i prekinuo vezu pre nego što je uspela nešto da kaže.

Trčao sam dok mi je vetar šibao lice, konačno sam stigao, i seo na hladan beton iako su ljudi prolazili pored mene i čudno me gledali.

Veliki, šljašteći znak se uzdizao iznad mene, obožavam picu!

Još od malena sam je obožavao, barem mi je otac tako pričao. Podigao sam glavu i zagledao se u treperavi znak, jednolična promena boja me je malo smirila, ali kada sam ugledao Anastasiju bes se vratio kao da nikada nije ni odlazio.

Izgledala je očaravajuće kao i uvek, ali nisam joj dozvolio da me zavede. Došla je nasmejana ali se uozbiljila kada je videla moj izraz lica.

„Šta se dogodilo?" upitala me je brižno. Ma da, kao da se stvarno brine!

„Kako si mogla to da uradiš?!" povikao sam besno.

Nekoliko ljudi koji su prolazili u blizini okrenulo se ka nama.

„Šta sam uradila?" na trenutak je stvarno izgledala zbunjeno, a onda je njenim licem preletela mračna senka, shvatila je šta sam otkrio.

„Nemoj ovde..." pokušala je da me utiša, nije želela da priča o tome u javnosti, ali ja sam to planirao od početka.

Hoću da je ponizim, da joj se osvetim za sve što je uradila mom ocu i meni, krivim je za svadju izmedju Nika i mene, ma nek ide dodjavola i ona i njeno seksi telo, krivim je za sve!

„Kako si mogla da spavaš sa mojim najboljim drugom iako si tada bila moja maćeha!?"

Pobledela je, počela je da se trese toliko jako da sam pomislio da će pasti u nesvest.

Uneo sam joj se u facu dok sam govorio.

"Posle si ostavila mog oca i mene zavela!" urlao sam iz sve snage.

Sada je pocrvenela od besa, stiskala je pesnice i zarivala nokte u dlanove, mislio sam da će pustiti sama sebi krv, ali nije mi pružila to zadovoljstvo.

"Kako možeš..." pokušala je ponovo nešto da kaže, ali nisam joj dozvolio.

"Ti si jedna obična kurva," procedio sam kroz zube toliko blizu njenog lica da su nam se nosevi skoro dodirivali.

Zamahnula je rukom i osetio sam bol na obrazu, udarila mi je šamar.

U normalnim okolnostima bih pobegao ili se barem trgnuo, ali sada nisam uradio ništa od toga, osećao sam neku snagu kako me obuzima.

„Uživaj u ovome zato što je ovo prvi i poslednji put da si digla ruku na mene," hladnokrvno sam joj rekao.

Počela je da uzmiče, a ja sam joj se i dalje približavao, išla je unazad sve dok se nije saplela o jedan kamen i pala u blato, kiša je sinoć padala, a sada joj se voda slivala niz lice dok me je besno gledala.

Suze su joj potekle, ne suze bola ili tuge beć one koje poteku od besa.

Ustala je pokušavši da to uradi elegantno, ali nije joj baš uspelo.

„Platićeš mi za ovo gnjido mala," besnela je, primetio sam kako joj je velika vena pulsirala na čelu dok je vikala.

Samo sam je gledao i samozadovoljno se smeškao, to ju je još više razbesnelo.

„Osvetiću ti se kunem ti se! Platićeš mi! Kretenu mali!" nije prestajala da me vredja.

Pokazao sam joj srednji prst i nasmejao se.

Pljunula me je, uspela je da me iznenadi, znam šta je sve radila ali smatrao sam da je barem trunčica dostojanstva ostalo u njoj, ali sada je pokazala da je ništa više od obične kurveštije. Samo sam obrisao rukavom obraz na kome završila njena pljuvačka.

"Kulturno, veoma kulturno," kratko sam rekao.

Mislio sam da će eksplodirati, nikada u svom životu nisam video nikoga toliko besnog.

Okrenula se da ode, ali joj je pukla štikla, glasno sam se nasmejao.

Mislio sam da će se okrenuti, ali nije, konačno je prihvatila poraz.

Lagao je išla pognute glave i mrmljala uvrede sebi u bradu.

„Osvetiću se!" povikala je još jednom pre nego što je ušla u svoj automobil.

Dok ga je otključavala ptica joj se posrala na glavu.
Ovo je bio kraj, bacio sam se na zemlju i počeo da se valjam od smeha.

Suze su mi tekle koliko sam se smejao.

Konačno je otišla, gledao sam u njen automobil, a kada više nisam mogao da ga vidim ustao sam i vratio se kući.

Zatekao sam Stefana kako gleda seriju na televizoru, primetio je moje raspoloženje.

„Nik?" upitao me je.

Moja sreća je odmah nestala.

„Vratiće se on kad ogladni," odgovorio sam iako nisam bio siguran u to.

Znao sam koliko je tvrdoglav.