Kako zavesti Tomasa Forda

Part 13

ANA ROSE

Gledam malo u njegove prodorne plave oci,malo u pune usne... Koliko li dobro ljube? Zasto sam prokleto bila toliko pijana da se nicega ne secam, da sam bar malo manje pila i znala sa cim imam posle...

-" Istina je da sam izla da uzmem intervju od vas, ali nisam se raspitala cime se bavis?"

Mislim da cu od njegovog pogleda pasti u nesvest...

-" Proizvodnjom auta..."

-"U auta se ne razumijem, uglavnom moj otac vodi racuna o njemu,ja vozim..."

Nasmije se tome...

-" To je vise za muske, kao sto se ni ja ne razumem u sminku vec ti..."

-" Sto se sminke tice znam samo par stvari i retko kad ih stavljam..."

Prodje pogledim po mom licu kao da se uvjerava u moje rijeci.

-" Primjetio sam,ma da vama i ne treba sminka."

Ugrizem se za unutrasnjost obraza, dok pogledam ispred sebe...

-" Morala bih sad da krenem, hvala ti na dristvu.."

-"Mogao bih da te odvezem ako zelis..."

-" Hvala,ali dovoljno sam vas gnjavila za danas"

Nakrivi glavu na desnu stranu i jos jednom pridje ocima po mom licu...

-" Insistiram da vas odvezem."

Zagritem unutrasnjost obraza opet, kad se nagne prema meni i spoji ruke kako bi se naslonio na njih. Toliko blizu mi je prisao da sam gotovo stala sa disanjem na par sekundi.

-" Doci ce moj prijatelj po mene upravo je krenuo"

Osmjehnem se, a on me pogleda u oci.

-" Zapravo uzivas u tome da me odbijas, makar te to kostalo da se vratis pjeske kuci..."

Njegov sapat kunem se najezi svaku moju dlaku na tijelu, dok ubrzavam disanje. Mislim da cu ovaj sapat cuti kad god zatvorim oci... Nagla promjena me iznenadi od njega

-" Zivim blizu"
Uradio je sve da me zbuni i da me gotovo natera da se preznojavam. Sedimo u punom kaficu,nalazi se pred mene pognut preko stola, primaknut meni na par centimetara, kao da je ocima naredio da se ne naslonim na stolicu iza sebe vec da ostanem u istm polozaju kao on.

-"7km..."

-"Sad me vec malo plasite"

Ovo iskoristom da razbijem ozbiljnost i nasmijem se kako bih se naslonila na stolicu i udaljila od stola.
Gotovo je bilo, usla sam u njegov auto i pored protivljenja. Cudno je da me nije pitao kuda idemo,vec je obavljao neki razgovor poslovni i vozio tacno prema mojoj kuci. Gledam i ne vjerujem, covek ocigledno zna gde zivim,koja kuca,koja ulica. Njegov poslovni jezik ovog trena je turski. Gledam ga kako sa lakocom izgovara rijeci...

-" Izvini zbog ovoga, bilo je hitno"

Klimam glavom dok se on parkira ispred moje kuce.

-" Nisam znala da poznajete moj kvart, a ni da znate gde zivim..."

Morala sam to reci..

-" Ti znas gde ja zivim, red je da i ja znam gde ti zivis..."

Kaze jednostavno dok ja otvaram vrata auta

-" Hvala jos jednom Tomase..."

Nista nije rekao,te ja izadjem i zatvorim vrata... nisam sigurna da li sam napravila 2-3 koraka i predomislio se da odem u tisini

-" vidimo se sjutra Ana."

Prostruji mi tjelo, a on za sobom ostavlja prasinu. Vidimo se sjutra? Ok...