Udata za rok zvezdu i njegovu ćerku

19. POGLAVLJE

Brajan

Dok Mia spava ja visim na društvenim mrežama. Moja supruga se provodi, čak je okačila i tri slike. I ne bih imao ništa protiv da se nije obukla kao jebena muška fantazija. Znam zašto je izašla i shvatam, jedno sedi kod kuće i čuva dete dok se drugo provodi. Shvatio sam poentu, nisam idiot. Razmišljam da nazovem nekog da pripazi na Miu i da odem u taj klub, neću dugo, samo na dva minuta, da je pronađem i dovedem ovde.

Vrtim se po krevetu, ustajem, šetam, pokušavam da komponujem nešto, proveravam društvene mreže i tako u krug.

Bilo je dva nakon ponoći kada sam čuo vrata.

Prvo sam pomislio da je neko upao u kući i odmah mi je na pameti da zaštitim Miu, ali kad ugledam Klaru iznenadim se.

- Klara?

- Mrzim te! – rekla je glasno.

- Jesi li pijana? – ne deluje tako.

- Volela bih da sam pijana tako da ne moram sutra da odgovaram za svoje postupke – ostavila je telefon.

- Bila sam dobro, imala sam super život. I onda ti doživiš neku glupu nesreću i sve to porememetiš i odjednom ja sam u braku. Sa tobom. Ponovo. A ti... ti si švaler – optužuje me.

- Nisam – koliko puta da joj to ponovim?

- A meni se nabacuju zgodni muškarci, i lepi. Kris Prat, Kris Hemsfort, Apoloni... ma samo treba da odaberem nekog.

- Zašto onda ne odabereš? – kažem kroz zube.

- Zato što sam udata za tebe kretenu! Zato što te volim! I zato što želim tebe! Zato što skačem sa tobom, a ne gledam dole.

Krenem ka njoj i uhvatim je za glavu.

- I ja skačem sa tobom, i skočio bih još hiljadu puta. Kako ne vidiš da i ja tebe volim? To je tako lako, prosto, kao da si deo mene oduvek – gledam je u oči.

- Nisam se ponovo oženio zato što nijedna druga nije postala deo mene za dva minuta. Tebi je potreban jedan pogled, jedan osmeh, jedan tanjir... Jedan minut da pomislim kako si ti jedina za mene.

Stavlja ruke preko mojih.

- Samo mi veruj, jer ja tebi verujem kao nikome. Bez imalo sumnje prepustio sam ti ono što mi je najvažnije u životu, moju ćerku.

Klara me hvata za glavu i naslonim čelo na njeno.

- Vrati se kući – zamolim je tiho.

- Vratiću se kući – podiže glavu i poljubim je.

Podignem je u naručje i odnesem u svoju sobu.

***

Duša me boli što moram da odem već danas. Jedanaest sati je pre podne, a Klara i dalje spava, Mia takođe, a ja moram uskoro da krenem, imam probu i veliki koncert večeras. Ne znam zašto, ali nikad mi nije bilo teže da odem. Možda treba da prilagodim život rok zvezde svojoj porodici jer živeti na ivici više nije za mene. Starim, a što sam stariji to više cenim stabilnost i jedno mesto za život. Hoteli, turneje, intervjui, putovanja... sve to postaje naporno. Odbacim tmurne misli i krenem ka krevetu.

Poljubim Klaru u vrat i ona se probudi.

- Hej... koliko je sati?

- Uskoro će podne – odgovorim joj.

- Mia?

- Još uvek spava.

- Moram da se obučem, gola sam.