Udata za rok zvezdu i njegovu ćerku

22. POGLAVLJE

Klara

Sve je završeno. Moje cure su se kvalifikovale za dalje i Mia i ja, smo bile spremna za povratak kući. Pozdravila sam se sa Lukasom koji je bio divan prema nama uprkos Miinom slatkom i svakodnevnom naglašavanju da sam udata za njenog oca. Ona je posesivna i ne razume da ponekad razgovor sa nekim može biti samo to, razgovor.

Vratile smo se kući pre Brajana i palo mi je na pamet da spakujem svoje stvari, ponovo i sačekam ga u njegovom domu. Njegovom potparolu se ideja naravno dopala. Ma Mia me je sama spakovala.

Kad sam već bila inspirisana pozovem i naše porodice, njegovu i moju. Redno je da se zbliže. Poznaju se oni zbog našeg braka od dva dana, ali sada treba i da se vole.

Prvi su stigli Brajanovi roditelji koje od danas zovem svekar i svekrva, a zatim i njegova gunđava sestra Suzan sa mužem i curama. Njen muž je fin čovek tako da je odmah sa mojim svekrom izašao u dvorište, oni će roštiljati.

Moja sestra je došla sa mojim roditeljima.

- Mama, tata – izgrlim ih i uzmem kofer.

- Šta je ovo? – nisam ih zvala da ostanu ovde koji dan.

- To je za Miu – moja majka kaže i Mia kao da zna dolazi do nas i ljubi se sa mojom majkom koja je obučena kao da je pošla na crveni tepih. Mama je u fulu, ali ona je uvek doterana. Mada sam srećna što je normalno ful, a ne ekscentrično ful.

- Bako!

- Ovo je za tabe – mama joj daje omanji kofer i ona se ozari.

- Volim kad nam ti dođeš u goste – zagrlila je još jednom pa se pozdravila i za mojim ocem.

- Hej – zagrlim sestru.

- Znači glava mi zuji – Alex koluta očima.

- Zašto?

- Mami se dopada rok brak sa rok zvezdom. Misli da se ja sad trebam udati za glumca, znaš da budu poznati zetovi.

Nasmejem se od srca.

- A ti imaš nešto protiv?

- Nema, ali gde da ga nađem?

- Pa smislićemo nešto – obećam i okrenemo se ka mnogo ljudi.

Moja majka je zasenila sve. Moja svekrva je dobrodušna žena tako da su ona i mama odmah krenule lepo, skontale se. Tata se pridružio muškarcima i odneo im neko novo pivo koje je skoro izašlo, on voli nove stvari. Mia je raspakovala kofer, a Suzanine cure su joj se pridružile i uskoro smo imali reviju.

***

- Odeća je baš raznovrsna – primećuje Suzan, u prevodu, drečava.

- Ja volim žive boje, donose pozitivnu energiju i deci su sjajne. One mogu da obuku šta god žele i uvek će biti prelepe – mama se smeje.

- Da, ali ovoliko šljokica – gledala je u njenu mlađu ćerku Bo koja je uzela malo veću haljinu. Izgledala je kao disko lopta, ali skupa.

- Reci mi Suzan... kada možeš da oblačiš decu blesavo, a da to izgleda slatko?

- Pa...

- Sad – mama odgovara.

- Mogu nositi i džakove od haljina devojčice će i dalje biti preslatke. Treba nesmetano da uživaju dok ne krenu da se opterećuju modnim trendovima.

- Slažem se – moja svekrva se nasmešila mojoj majci.

- Ja sam obožavala da oblačim Klaru i Alex, i svu njihovu odeću čuvam u našoj kući na jezeru.

Kuća? To je zgrada.

- Imate kuću na jezeru? To je divno.

- Prelepa je. Morate nam jednom doći u goste, dopašće vam se.

- Treba nam mali predah...

I tako žene nastavljaju sa razgovorom, cure se i dalje presvalače, a moj suprug konačno stiže kući.

Bio je malo iznenađen kada je ugledao kuću punu ljudi, ali ja mu priđem i lepo se pozdravimo. Poljubac ga opusti. Objasnim mu da imamo goste i on mi se nasmeje onako kako volim.

***

Do kraja dana bilo je puno smeha, zezanja na Brajanov i moj račun kao i mamino zapažanje da sudbina uvek ima svoj put. Da, moja mama veruje u te stvari. Ja bih rekla da je to faktor Mia, ali ne kvarim mami volju.

Kada ih sve spakujemo i pošaljemo kući, koliko god ih voleli, prodišemo. Tako je to, svakog gosta dva sata dosta.

Krenem sa Brajanom u sobu jer je delovao umorno.

- Hej – zagrlim ga sa leđa.

- Hej – okreće se i grli me.

- Umoran si.

- Malo, ali drago mi je što si mi priredila doček.

- Da i naše porodice budu obaveštene o svemu, želim da se slažu.

- Mislim da je tvoja misija bila uspešna.

- Imam dobre planove.

- Šta kažeš na jedan mini odmor?

- Sad?

- Da.

- Pa... Možemo iskoristiti produženi vikend, duže od toga stvarno ne mogu, treninzi.

- Neko izolovano mesto...

- Ali Mia ide u školu, ne možemo ponovo da je vadimo.

- Ona će ostati kod moje majke, moram da dostignem onaj rekord od osam.

Glasno se nasmejem na ovo.

- Dragi, volim te ali...

- Bez ali. Ti, ja, plaža, sunce, hotel i osam orgazma.

- Ok – neću da mu kvarim volju.

***

Navikla sam na Miu pored sebe pa se okrećem kao luda naokolo, ali nakon što stignemo u hotel moj suprug se baci na mene i zaboravim na nju, ipak čovek juri broj osam.

Mi nikad zapravo nismo šetali bezveze onako držeći se ra ruku, jednostavno nismo. Pre petnaest godina nismo umeli da uživamo u tome, a sad puno radimo i ovakve trenutke nemamo, trebalo bi da ih stvorimo.

Kako za dva nismo dostigli broj osam u jednom danu jer smo puno šetali, sunčali se i jednostavno uživali jedno u drugom i bez seksa, moj suprug je bio malo, što bi Mia rekla u „desperiji".

- Moj libido postaje upitan.

Smejem se kao blesava.

- Ok, preteruješ. Pa uživamo! Broj osam nije bitan.

- Jeste, sutra se spremi, ne izlazimo iz sobe.

- Zašto da se spremam kad ne izlazimo?

- Ozbiljan sam.

- Brajane, ja sam ne znam ni sama koliko puta sam uganula članke na nogama, povredila ligamente, pala nezgodno na ruke... Pa zglobovi mi sviraju kad ih mrdam levo desno, nisam u istog fizičkoj kondiciji kao ranije.

- Znači tvoja je krivica?

- Apsolutno – slažem. Gde moja? Žena može uvek, a muškarac samo kad mu je prav.

- Ne verujem, sutra je dan Osam.

- U redu, ali da znaš hormoni nam sada ne divljaju.

- Divljaće – kaže uvereno i ponov se nasmejem.

- Prestani da se smeješ – hvata me za noge i vuče ka sebi.

- Moram malo – poljubim ga slatko.

- Vidiš? Sada u ovome uživamo – istaknem i on me ponovo poljubi. Želim ovo do kraja života.