Udata za rok zvezdu i njegovu ćerku

8. POGLAVLJE

Klara

Moja sestra, Lili i Mia su mi pomogle da sredim stvari. Odabrala sam najveću sobu naravno.

- Moja kutija sa sitnicama – oduševim se i otvorim je.

- Rekla si sve što ti treba, znam da voliš te gluposti.

- Prsten – Mia je izvukla naravno prsten.

- Je li tvoj?

- Da, tim prstenom me je tvoj otac verio.

- Divan je – probala ga je, ali joj je bio veliki.

- Da, mislio je da je divan. Sad samo misli da jedem puno i da ne mogu da živim bez njega. Kreten.

- Molim!

- Ništa zlato.

- Evo ti prsten.

- Hvala – stavim svoj verenički prsten.

- I dalje mi je taman – konstatujem.

- Koliko dana ćeš ostati ovde?

Dok se ne razvedem!

- Nekoliko, dok se ne rešim novinara.

- Možemo zajedno da planiramo moj rođendan.

- To je sjajna ideja. Cure će nam pomoći.

- Naravno, ja sam odlična u organizovanju rođendana – moja sestra se ubaci.

- Da čujem ideje.

***

Pao je mrak kada su cure otišle. Mia i ja smo bile gladne i krenule smo ka kuhinji kada se čuo klavir.

- Šta je to?

- Verovatno tata svira. Hajde – hvata me za ruku.

Čujem prve taktove pesme Always od Bon Jovi-a. Brajn je obožavao njihove pesme.

Klavir je bio u njegovom studiju koji gleda na bazen.

This Romeo is bleeding, but you can't see his blood
It's nothing but some feelings
That this old dog kicked up
It's been raining since you left me
Now I'm drowning in the flood
You see I've always been a fighter
But without you I give up

Naslonim se na zid, a Mia počinje da se njiše.

Now I can't sing a love song
Like the way it's meant to be
Well, I guess I'm not that good anymore
But baby, that's just me

Yeah I, will love you, baby
Always and I'll be there
Forever and a day, always

Ima prelep glas i izgleda tako prelepo kad je zanesen. Pevao mi je... jednom.

I'll be there, till the stars don't shine
'Til the heavens burst and the words don't rhyme
I know when I die you'll be on my mind
And I'll love you, always

Now your picture's that you left behind
Are just memories of a different life
Some that made us laugh
Some that made us cry
One that made you have to say goodbye

What I'd give...

Brajan je sklonio ruke od klavira. Mia je počela da tapše, a ja joj se pridružim.

Brajan se okreće ka nama.

- Tata ti si najbolji – došla je do njega i poljubila ga.

- Jesam, a? – dodirnuo ju je po nosu.

- Ubedljivo.

- Jeste li se raspakovale? – pogledao je u mene i prestala sam da se smejem. Neće me smekšati.