Udata za rok zvezdu i njegovu ćerku

EPILOG

Brajan

- Jebao ga dan Osam!

Čujem Klaru kako psuje u sobi. Navikao sam da neretko opsuje nešto, ali ovaj put to sam bio ja. Nakon moje turneje stvari su poprimile drugačiji oblik. Svi smo kod kuće i život je lepši i bez ikakvih problema, osim trenutnog psovanja. Setim se dana Osam pre više od mesec dana kada smo Klara i ja bili na odmoru, bilo je jako teško dostići taj broj ali uspeo sam, jedva, ali shvatio sam da postoje stvari u kojima više uživam. Volim ja seks sa svojom ženom, obožavam, ali osam puta dnevno? Klara je u pravu, starimo, hormoni više ne divljaju kao nenormalni.

- Daga? – polako odgurnem vrata i uđem u njenu sobu jer iako živimo zajedno i spavamo zajedno skoro svake večeri, ona i dalje ima svoju sobu. Navodno joj treba prostor.

- Jebao te dan Osam – ponovo psuje.

- Ok. Šta sam sad uradio? – obično sam ja kriv.

Podigla je štapić i nasmešila se.

- Dete nam se neće zvati Osam – ističe.

- Trudna si? – pitam sa osmehom.

- Da – potvrdila je i zgrabio sam je u naručje. Volim decu i oduvek sam želeo nekoliko komada.

- Polako!

- Rekao sam ti da je osam značajan broj.

- Možda nismo tad napravili bebu.

- Možda i jesmo jer si nedelju dana nakon toga bežala od seksa kao đavo od tamjana.

- Pa... ja sam felerična - škljocnula je zglobovima.

- Rekao sam ti da to ne radiš – uvek me štrecne.

- Znam, zato to i radim.

- Klara?

- Molim?

- Dobićemo dete – nasmejem se.

- Dobićemo dete – i ona se nasmejala.

- Ko će reći Mii? – pitam je.

- Pustiću tebe, ipak si se ti namučio – prevrnula je očima slatko. Obožavam ovu ženu. Jednostavno je obožavam.

Poljubim je u obraz pa viknem.

- Mia! O Mia!

Klara

- Ludak – prokomentarišem kad Brajan izleti iz sobe.

Dođam malo sebi jer... trudna sam pa tek onda krenem dole.

Već na vrhu čujem razgovor Mie i Brajana.

- Hoće li biti devojčica? – Mia pita.

- Ne znam.

- Neka bude prvo devojčica – kaže u svom maniru pa grli oca.

- Uspeli smo tata!

Sad se i ja nasmejem.

- Mama mi je Klara Dejvis i dobiću sestru. Smem li da je zovem „mama"?

- Mislim da Klara neće imati ništa protiv.

- Tata mogu li i ja da se venčam sa nekim kao ti sa Klarom pa da se nakon mnogo godina sretnemo, naravno kad on postane uspešan, i da pravimo bebe?

- Ne! – viknuo je.

- Ali Klara i ti delujete srećno – primećuje pametno.

- Zato što smo Klara i ja... pa mi.

- Ne razumem.

- Ona je Klara Dejvis – odustaje od daljeg objašnjenja.

- Tu si u pravu. Idem da kažem svima da ću dobiti sestru.

- Ne, ne, ne. Idemo prvo kod doktora. U redu?

- Tata nisam bolesna.

- Ne ti, Klara, da vidimo bebu.

- Onda može i ne brini tata ja ću je čuvati kada vi niste kod kuće. Svemu ću je naučiti, obećavam.

- Toga se i bojim.

Srce mi se ispuni milinom.

- Bićemo najbolje prijateljice, obećavam.

Siđem dole spremna da zagrlim mog supruga i njegovu, zapravo našu ćerku.

Kraj

....

To bi bilo sve. Za one koji žele PDF ove  knjige, biće dostupan danas na fejsbuk stranici Trofej knjiga.

Uskoro se družimo u najavljenoj priči "Trenutak promišljene slabosti".

Do tada sve najbolje.

Andrea Kingston