Udata za rok zvezdu i njegovu ćerku

7. POGLAVLJE

Brajan

Klara tamani piletinu bez pardona, ona čak ima i sistem po kojem je gricka. Naravno, sve vreme ona priča i zasmejava me, umalo se nisam udavio koka kolom. Spontana je, vesela, zabavna i otvorena. Zadovoljna je svojom karijerom i voli svoj život, a ja ne mogu da prestanem da se smejem.

- Prestani da se smeješ – naređuje mi.

- Evo prestajem.

- Gde sam stala?

- Kod punude za film.

- Da, dakle ponudili su mi da igram klizačicu naravno. Bila sam zainteresovana, ali kada sam čula šta sve moram da radim odustala sam, a i glavni glumac je bio ružan. Možda je to i presudilo.

- Sad si mogla da glumiš.

- Ma daj! Nije to za mene, novinari i ja smo na ratnoj nozi. Neću da im se smeškam, gamad.

Ne mogu joj reći šta je čeka.

- Kad smo kod novinara treba da damo neku izjavu.

- Baš me briga. Neću nikome da se pravdam kako živim svoj život.

- Izjave pomažu, ostave te na miru. Ovako će te proganjati dok ne progovoriš.

- Hoćeš da se kladimo?

- U redu - polako, shvatiće vremenom.

- Kasno je. Zar ne treba da odeš po Miu.

- Spava kod mojih roditelja, dovešće je sutra kad se probudi.

- Najiskrenije, ne znam kako si mogao da napraviš tako zabavno dete.

- Ni ja ne znam.

- Zašto surogat? Ne razumem.

- Živim između gradova i tako mi prolazi život. Želim da imam decu i unuke, oni da me pamte, a ne samo obožavaoci. Onaj osećaj kad dođem kući, a ona mi skoči u naručje je neprocenjiv. Ne bih to menjao ni za milion gremija.

- Mislim da se sjajno držiš s obzirom na njenu narav.

- Pa hvala.

- Gotova sam. Spreman sam za drugu partiju?

- Još hrane? – umalo ne zinem.

- Ne! Seks! Znaš li ti koliko kalorija sam unela u sebe? Treba to sve sagoreti.

- Pa kad već insistiraš... Račun moliću!

***

Za promenu smo otišli u njen stan jer sutra ima trening sa nekom decom. Njen stan je ličio na nju, svetle bolje, trofeji i medalje na sve strane, puno slika.

- Imaš puno uspomena – zaključim.

- Znam, nikako da ih se rešim. Imam negde i prsten kojim si me zaprosio samo ne znam gde sam ga zaturila.

- Onaj plastični prsten? – setim se. Kupio sam ga u prodavnici igračaka. Toliko sam imao para.

- Sa ružičastim cvetom na vrhu.

Nasmejem se glasno na ovo.

- Šta kažeš da ti pokažem spavaću sobu? Ona je posebno uređena – nasmešila se zloćkasto.

- Voleo bih da vidim tvoju sobu.

- Ovuda.

***

Budi me telefon, negde. Otvorim oči i vidim da sam sam u krevetu. Koliko je sati uopšte?

Izađem go i potražim telefon.